Eco-friendly kuhinja počinje zdravom ishranom, ali se tu ne završava. Pripema zdrave hrane, korišćenje opreme napravljene od održivih materijala, izbegavanje otrovnih hemikalija, je takođe važno ako želite da imate „zdravu“ kuhinju. Na sreću, čineći pravi izbor za vašu dobrobit je takođe dobro i za vaš džep, ali i za planetu.
Ovo su neki od saveta koji mogu da doprinesu da vaša kuhinja bude „zelenija“.
– Odaberite posuđe i pribor koji su dugotrajniji i koje nećete baciti posle samo nekoliko korišćenja. To znači da treba da se otarasite teflona. Dok se vodi debata o tome da li su nelepljive površine štetne ili ne, nema sumnje da imaju ograničen vek trajanja. Odaberite nerđajući čelik ili liveno gvođže. Dobar tiganj od livenog gvožđa može da traje generacijama. Odaberite dobar pribor za jelo, koji ne rđa, koji se ne topi ili trune (ako je od drveta).
– Kada je u pitanju dobar šporet, težak je izbor između šporeta na gas i električnog šporeta. Prirodni gas je fosilno gorivo, ali većina energije dolazi od uglja. Mnogi ljudi preferiraju gas, jer im je lakše da kontrolišu temperaturu, i ne troši previše toplote kada je kuvanje završeno. Kada je reč o struji, najefikasniji šporeti su oni koji koriste indukcione elemente koji elektromagnetnu energiju prenose direktno na tiganj npr., ostavljajući površinu ringle relativno hladnom i koristi manje od polovine energije standardnih elemenata. Šporet ćete verovatno odabrati na osnovu cene i načina života, tako da bi najbolji izbor za „zeleni“ šporet bio onaj koji će trajati minimum deset godina i više.
– Nadogradnja energetske efikasnosti dolazi brzo i primenjuje se na novim aparatima. Efikasna mašina za sudove koristi npr. manje vode nego što vi potrošite dok perete sudove u sudoperi. Ako je došlo vreme da se rešite starih aparata, prvo se raspitajte gde ćete sa njima, pošto mnogi možda sadrže štetne i opasne materije. Ukoliko kupujete nove kuhinjske aparate, obezbedite da imaju Energy Star oznaku, a ona se nalazi na šporetima, frižiderima, mašinama za pranje sudova, zamrzivačima. Takođe, vodite računa koju hranu stavljate u frižider. Voće mnogo duže traje ako stoji van frižidera, tako da nije loša ideja ni da kupite manji frižider i da u njega stavite manje hrane. Štedite energiju i nećete bacati hranu.
– Zagrevanje rerni više nije moderno. Nove rerne dolaze do željene temperature jako brzo. Uz to, hranu možete brzo da podgrejete u mikrotalasnoj pećnici (možete da uštedite do 80% energije na taj način). Takođe, vodite računa na koju ringlu stavljate šerpe, bitno je da se šerpa slaže sa površinom ringle, jer ako stavite manju šerpu na veću ringlu, potroši se mnogo više energije. Aparati za kuvanje na paru štede energiju i do 70%, tako da ne bi bilo loše da nabavite jedan takav aparat, a uz uštedu novca ćete dobiti i zdravo pripremljenu hranu.
– Izbegavajte kupovinu unapred pripremljene i smrznute hrane, pripremajte je sami kod kuće. Mnogo je zdravija sveža hrana, jer neka zamrzavanjem i odmrzavanjem gubi kvalitet i hranjive sastojke. Ko ima dovoljno prostora, ili svoju baštu, može da ide i korak unapred i da gaji svoje voće i povrće i da koristi kuhinjski otpad kao đubrivo. Takođe, možete da koristite belo sirće i sodu bikarbonu za čišćenje ručno opranog posuđa. Umesto flaširane vode, nabavite filter za vodu ili bokal za kuvanje vode.
– Hrana koju unesete u kuhinju je podjednako važna kao i aparati koje imate u njoj. Hrana koja je uzgajana na farmama je puno bolja i zdravija. Ako ste u prilici da kupujete proverenu, organsku hranu, uradite to sa zadovoljstvom. Samo ne zaboravite da se organska hrana brže kvari, zato što nema ni konzervanse ni nikakve hemikalije, pa samim tim ne preterujte u nabavci većih količina.
– U proseku, u kuhinji se napravi više otpada nego u bilo kom drugom delu kuće. Ono što vi možete da preduzmete i da smanjite količinu otpada jeste da kada idete u nabavku nosite sopstvene platnene kese, torbe, da kupujete sveže proizvode. Ne kupujte i ne kuvajte prevelike porcije, jer ćete verovatno nešto od toga da bacite. Ne bacajte iskorišćene tegle, flaše, možete ponovo da ih koristite. Kompostirajte organski otpad koji se nije kuvao (uključujući karton i papir), i iskoristite ga ako imate baštu. Vodite računa gde bacate smeće, sve što može da se reciklira treba posebno da se odvoji.
– U poslednje vreme na raspolaganju vam je sve više preparata za kuhinju / za pranje sudova, za čišćenje kuhinjskih površina i aparata) koji su netoksični, biorazgradivi i napravljeni na bazi bilja. Takođe, možete sami da napravite proizvode za čišćenje, a kao što smo već rekli, sirće i soda bikarbona su odlična opcija.
– Najzelenija opcija od svih je kada se trudite da vaša stara kuhinja i dalje funkcioniše. Ipak, dođe vreme kada aparati moraju da se nadograde ili potpuno zamene. Isto je i kada je reč o materijalima u kuhinji. U poslednje vreme je sve više prirodnih, recikliranih materijala. Radne površine se prave od recikliranog papira i tetrapaka jogurta, a podovi od bambusa i plute. Šta god da odaberete, znaćete da ste uradili dobro delo, jer poštujete prirodu i činite sve da vaša kuhinja bude što „zelenija“.
E2 portal
