Zelena i održiva gradnja, upotreba recikliranih materijala u građevinarstvu, zgrade bez otpada – ovi termini se sve češće mogu čuti u građevinskoj industriji.
Energetska efikasnost sada se podrazumeva, pa kompanije idu korak dalje. Govori se o zgradama koje će biti konstruisane tako da mogu lako da se “rasklope” i da se kasnije svi materijali ponovo upotrebe.
Pomama za zgradama bez otpada nije bez razloga – trenutno, građevinska industrija širom sveta odgovorna je za oko 50% generisanog otpada. Slično je i u Srbiji gde najveći udeo u otpadu čini upravo građevinski otpad – čak tri četvrtine po nekim podacima.
S druge strane, preporuka Evropske unije je da se do 2024. godine reciklira 70% građevinskog otpada. Kako onda ostvariti zelenu gradnju u zemlji koja ne reciklira ni 5% otpada?
Sve je važno – od dizajna do izbora materijala
Docent dr Jelena Dragaš sa Građevinskog fakulteta primećuje da se izrazi zelena, održiva gradnja i karbonska neutralnost koriste kao deo popularnog ekološkog narativa, ali su takođe postali i suštinski važan deo građevinske prakse. Kako kaže za portal eKapija, građevinska industrija je na globalnom nivou odgovorna za upotrebu 50% iskorišćenih prirodnih materijala, 40% proizvedene energije i 50% generisanog otpada.
– Izborom materijala za gradnju možemo uticati na to da se delimično smanji korišćenje prirodnih resursa i količina građevinskog (ili nekog drugog industrijskog otpada) koji se generiše. Danas je važno, pored fizičkih i mehaničkih karakteristika materijala poznavati i ekološke: koliko je energije potrebno da se dobije određeni materijal ili sirovina spremna za primenu u građevinarstvu (cement, čelična armatura, opeka, termoizolacija…), kolike se količine gasova staklene bašte emituju prilikom proizvodnje tih materijala i njihovog transporta do gradilišta, da li se taj materijal može ponovo upotrebiti nakon rušenja objekta, da li se može reciklirati ili će završiti na deponiji – napominje dr Dragaš.
Ona upozorava da ako želimo da smanjimo negativni ekološki uticaj koji građevinska industrija ima na životnu sredinu, potrebno je odabrati optimalni dizajn, najefikasnije materijale sa najmanjim ekološkim efektom, projektovati trajne konstrukcije i primenjivati tehnologije i sisteme koji troše najmanje energije.
– Zelena gradnja mora podrazumevati sve ove principe, od prve faze kreiranja idejnog rešenja, preko faze izgradnje, tokom upotrebe objekta i nakon završetka upotrebnog veka tog objekta – podseća dr Dragaš.
U Srbiji se reciklira manje od 5% građevinskog otpada
Da se danas mora voditi računa o svim fazama izgradnje, poručuju i iz Fondacije Elen Mekartur. Ova fondacija upozorava da je do danas građevinska industrija bila fokusirana na energetsku efikasnost u zgradama, a da će, ukoliko želi da dostigne istinsku karbonsku neutralnost, morati da se pozabavi emisijama povezanim sa materijalima i procesom izgradnje.
Preporučuju se modularni sistemi gradnje koji će omogućiti da se materijali po okončanju životnog veka objekta, ponovo iskoriste. Evropska komisija takođe je sugerisala građevinskom sektoru da usvoji principe cirkularnog dizajna, da obrati pažnju na trajnost i prilagodljivost objekata, kao i da smanji otpad.
– Nakon završetka upotrebnog veka nekog objekta, važno je pitanje daljeg toka materijala od kojih je napravljen. Najbolji put je ponovna upotreba tih materijala u izgradnji nekog novog objekta (idealno na lokalnom nivou), i na taj način se najčešće koristi metal zbog visoke ekonomske vrednosti. Ako nije moguće ponovno upotrebiti neki materijal, važno je valorizovati ga na neki način ili reciklirati. Evropska unija je 2008. godine donela direktivu 2008/98/EC koja predviđa dostizanje ponovne upotrebe, valorizacije ili reciklaže najmanje 70% neopasnog građevinskog otpada (beton, opeka, čelik, gips, drvo…) do 2024. godine. U Republici Srbiji ne postoji aktivna šema za reciklažu građevinskog otpada, a reciklira se manje od 5% otpada – kaže dr Dragaš.
Uvesti veće takse za korišćenje prirodnih materijala
Moguće je, ipak, i drugačije. Arhitekte objekata zasnovanih na principima poštovanja životne sredine u startu planiraju solarne panele na krovu, kao i mehanizme koji će uticati na smanjenje otpada. Jedan od tih mehanizama je iskorišćavanje kišnice za navodnjavanje bašti koje se nalaze u okviru objekta, a iz kojih se dobijaju namirnice ili začini za restorane. Nedavno je u Francuskoj donet novi zakon koji zahteva da sve nove poslovne zgrade imaju delimično pokrivene krovove biljkama ili solarnim panelima.
Ipak, ni u svetu, potpuno zelene zgrade nisu uobičajene. Potrebno je mnogo uslova da se ispuni da bi se, za početak, reciklirani materijali koristili više u gradnji – od toga da se uspostavi sistem za tretman građevinskog otpada, do omogućavanja da oni ne budu skuplji u odnosu na nereceklirane materijale.
E2 portal (eKapija)
