Prema novoj studiji, delovi najvećih azijskih gradova mogli bi biti pod vodom do 2100. godine zahvaljujući porastu nivoa mora. Studija kombinuje uticaj klimatskih promena sa prirodnim okeanskim fluktuacijama.
Zbog povećanja temperature okeana i rapidnog topljenja leda izazvanog klimatskim promenama, nivo mora je već u porastu.
Međutim, izveštaj objavljen u časopisu Nature Climate Change nudi svež uvid i oštra upozorenja o tome koliko bi uticaj mogao biti loš za milione ljudi.
Dok su mnogi priobalni azijski megagradovi već bili izloženi riziku od poplava, studija sugeriše da je prethodna analiza potcenila stepen porasta nivoa mora i naknadnih poplava uzrokovanih prirodnim fluktuacijama okeana.
Pošto prirodne fluktuacije imaju visok stepen varijabilnosti, njihov uticaj je teško kvantifikovati. Ali studija je pokazala da će uz maksimalni mogući uticaj prirodnih fluktuacija u kombinaciji sa očekivanim posledicama klimatskih promena, nekoliko megagradova jugoistočne Azije postati nova žarišta visokog nivoa mora.
U filipinskoj prestonici Manili, na primer, studija predviđa da će se obalne poplave u narednom veku dešavati 18 puta češće nego ranije, isključivo zbog klimatskih promena.
Uzimajući u obzir prirodne fluktuacije, nivoa mora povećava se učestalost obalnih poplava do 96 puta češće nego ranije, pokazalo je istraživanje.
Milioni bi trebalo da se ‘pripreme za najgore’
Lurd Tibig, savetnik za klimatske nauke na Institutu za klimu i održive gradove na Filipinima, rekao je da nalazi studije naglašavaju hitnost rešavanja klimatskih promena.
„Svet treba da deluje na klimatske promene sa mnogo više hitnosti i ambicije da zaštiti milione koji žive u našim priobalnim megagradovima“, rekao je Tibig.
Manila, gde živi više od 13 miliona ljudi, daleko je od usamljenosti.
Studija koju su sproveli naučnici iz Francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS), Univerziteta La Rošel u Francuskoj i Nacionalnog centra za istraživanje atmosfere u Sjedinjenim Državama (NCAR), otkrila je da je glavni grad Tajlanda Bangkok, vijetnamski Ho Ši Min i Jangon, Mjanmar su posebno ugroženi, zajedno sa Čenajem i Kalkutom u Indiji, nekim zapadnim tropskim ostrvima Tihog okeana i zapadnim Indijskim okeanom.
Porast nivoa mora duž zapadnih obala Sjedinjenih Država i Australije takođe bi se povećao, sugeriše studija.
Samo u azijskim megagradovima, više od 50 miliona ljudi moglo bi biti pogođeno porastom nivoa mora većim od očekivanog, skoro 30 miliona njih u Indiji.
Bangkok je dom za najmanje 11 miliona ljudi, Ho Ši Min više od 9 miliona i Jangon oko 5,6 miliona.
Promene nivoa mora koje su detaljno navedene u izveštaju verovatno neće biti tolike do kraja 21. veka. Međutim, ako se tempo emisije gasova staklene bašte poveća, pretnja postaje neizbežna, upozoravaju autori.
Naučnik NCAR-a Aikue Hu, jedan od autora studije, rekao je da bi kreatori politike i šira javnost trebalo da budu zabrinuti zbog ovih potencijalnih pretnji.
„Iz perspektive politike, moramo se pripremiti za najgore“, rekao je Hu.
Tople vode
Prema saopštenju NCAR-a, studija je otkrila da bi prirodni događaji kao što je El Ninjo, vremenski fenomen za koji se zna da ostavlja veći deo zapadnog Pacifika, Australije i Azije toplijim nego obično, mogli da pojačaju očekivani porast nivoa mora usled klimatskih promena do 20-30%, što takođe povećava rizik od ekstremnih poplava.
Kineske provincije i Florida među klimatski najranjivijim regionima na svetu, otkriva analiza.
Klimatske promene su već izazvale neviđene ekstremne poplave u azijsko-pacifičkom regionu tokom prošle godine.
Analiza Službe za klimatske promene Kopernikus Evropske unije opisala je 2022. kao „godinu klimatskih ekstrema“, uključujući smrtonosne poplave u Pakistanu i široko rasprostranjene poplave u Australiji.
U isto vreme, temperature okeana su najviše ikada i očekuje se da će nastaviti da rastu.
Januarski izveštaj Nacionalne uprave za okeane i atmosferu navodi da su temperature okeana prošle godine bile rekordno visoke, premašivši prethodni rekord postavljen 2021.
Protekle četiri godine bile su četiri najtoplije zabeležene za okeane planete.
„Nažalost, predviđamo da će 2023. zapravo biti toplija od 2022.“, rekao je Gavin Šmit, naučnik za klimu u NASA.
E2 portal (Euractiv)
