Kao i proplog leta, ni ovog Srbiju nisu zaobišle ekstremne padavine, a samim tim i veliki problemi.
Mada nam ovakvo vreme može delovati stihijski, a posebno nagle smene ekstremnih vrućina i ekstremnih padavina, u pitanju je predviđena posledica klimatskih promena. Događa se upravo ono što već godinama predviđaju naučni modeli.
Naime, u Srbiji, ekstremne padavine postaju sve češće, a subjektivan utisak da „nekada nije bilo ovako” je zapravo tačan: primera radi, u odnosu na sredinu 20. veka, danas je udeo ekstremnih padavina u ukupnim padavinama preko dva puta veći.
Drugim rečima, ukupna godišnja količina padavina se nije mnogo promenila u proteklim decenijama, ali njihov raspored jeste – pa danas imamo češće i intenzivnije suve periode, koje prekidaju češći i intenzivniji periodi ekstremnih padavina.
Istovremeno, raste i teritorija Srbije koja je pod visokim rizikom od ekstremnih padavina: nekada je to činilo oko 7% zemlje, a aktuelne procene kažu da će do sredine 21. veka pod visokim rizikom biti čak 56% teritorije Srbije.
Ali problem nije samo u padavinama.
Kako za portal Klima 101 piše dr Ana Vuković Vimić, u pitanju je posledica neadekvatne infrastrukture, uključujući tu i nedovoljno zelenih (odnosno poroznih) površina.
Naime, za poplave u gradovima nije krivac samo kiša – već i postojeća infrastruktura. Usled nedostatka adaptacije na sve ekstremnije klimatske uslove, Beograd i drugi gradovi su posebno ranjivi na ekstremne padavine.
To i nije naročito nov uvid. Na osnovu dosadašnjih iskustava, ali i postojećih istraživanja i podataka, struka već godinama upozorava na rastuću opasnost od gradskih poplava. Danas, mi vrlo dobro znamo koji su to posebno ugroženi krajevi, zašto je poplava sve više, koje su posledice – ali i šta treba da uradimo kako bismo stanje popravili.
Preporuke za bolju zaštitu od gradskih poplava postoje već godinama, ali se one vrlo retko sprovode u delo
U Planu generalne regulacije (PGR) sistema zelenih površina Beograda prepoznata je važnost zelenih površina kao oblika zaštite od poplava u urbanim sredinama.
U ovom dokumentu, koji je usvojen 2019. godine, predlaže se izrada studije mogućnosti uspostavljanja i primene održivog sistema prikupljanja atmosferskih voda u izgrađenom gradskom tkivu (SUDS – Sustainable Drainage System).
Međutim, ovakva studija nije urađena, a Beograd za sada nema „održivi sistem prikupljanja atmosferskih voda” – što vrlo ilustrativno pokazuju snimci gradskih poplava koje gledamo sada već skoro svake godine.
Ovaj dokument, naime, iako usvojen, ostao je na nivou preporuke, a njegova rešenja se vrlo retko primenjuju.
Pored intenzivnih padavina, treba imati u vidu da su nepogode koje ih donose često praćene jakim udarima vetra, koji direktno nanose štetu objektima i uopšte infrastrukturi, i predstavljaju dodatne rizike za bezbednost ljudi u saobraćaju, na ulicama, ali i u svojim domovima.
U slučaju isplate šteta i obnova oštećenih objekata, takođe se ne uzima u obzir pojačavanje ekstremnih vremenskih događaja.
Dokument koji bi mogao da za sobom povuče izmene mnogih standarda i regulativa je zapravo izmena Metodologije izrade i sadržaja procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja, što je ključan dokument u ovoj oblasti.
Naime, ovaj dokument za sada ne sadrži informacije o klimatskim promenama u metodologijama za procene rizika – dakle rizici ne vide da se dešavaju klimatske promene i pojačavaju ekstremni uslovi.
Izmena ove Metodologije je predviđena Programom prilagođavanja, kako bi se njenom primenom dobila realna slika o rizicima u Srbiji, a njena izmena povlači i povezane procene na lokalnom nivou, što je osnova za sprovođenje mera adaptacije. Adaptacija se ne može vršiti bez dobrog poznavanja rizika, koji se sada ubrzano menjaju usled klimatskih promena.
E2 portal (Klima101)
