Zapadni Balkan mora da bude deo procesa dekarbonizacije i energetske tranzicije, izjavila je juče zamenica Generalnog direktorata za energetiku u Evropskoj komisiji Mehtild Vursdorfer na 19. sastanku Ministarskog saveta u Beogradu.
– To može doneti velike prilike i mogućnost da zemlje transformišu svoje ekonomije kako bi bile snažnije, kompetetivnije i da bi imale razumne cene energije – izjavila je Vursdorfer.
Na sastanku ministarskog saveta Energetske zajednice se prema njenim rečima, govorilo o regulatornom okviru za 2030. godinu i o ključnim koracima za kreiranje snažnog regulatornog okvira za Zapadni Balkan i tri istočne susedne zemlje.
– Kao što znate Evropska unija je ustanovila Evropski zeleni dogovor i naš cilj je da EU postane ugljenično nezavisna do 2050. godine – izjavila je Vursdorfer.
EU se zbog toga, kako dodaje, fokusira na tekuću – 2030. deceniju, a u vezi s tim je u julu ove godine usvojen paket koji predviđa smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto u ovoj deceniji.
– Radi se o klimi, ali energija je ključ na osnovu kojeg možemo da se uhvatimo u koštac sa smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte, jer energija učestvuje sa 75 odsto u tim emisijama – izjavila je zamenica Generalnog direktorata za energetiku.
Napominje, međutim, da su Evropa i ostatak sveta trenutno suočeni i sa velikim skokom cena energije, zbog čega je, kako dodaje, Evropska komisija izašla sa preporukama šta treba uraditi, kratkoročno i srednjoročno gledano, kako bi se zemlje bolje pripremile na visoke cene energije.
– Jedna stvar je ovde jasna, a to je da moramo ubrzati razvoj obnovljivih izvora energije, energetsku efikasnosti i biti manje zavisni od uvoza fosilnih goriva – poručila je Vursdorfer.
E2 portal (Tanjug)
