U Izveštaju Svetske organizacije za zaštitu prirode (WWF) upozorava se da stvarna cena upotrebe plastike po životnu sredinu, zdravlje i ekonomiju može biti 10 puta veća u zemljama sa niskim prihodima, iako one troše skoro tri puta manje plastike po glavi stanovnika, u odnosu na zemlje sa visokim prihodima, objavio je danas WWF.
U Izveštaju se procenjuje da su „ukupni troškovi životnog veka kilograma plastike oko 150 dolara u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, što je osam puta više od 19 dolara po kilogramu u zemljama sa visokim prihodima“.
„Ako u obzir uzmemo zemlje sa niskim prihodima, u kojima su troškovi 200 dolara po kilogramu, razlika u troškovima se povećava na 10 puta“, naveli su iz WWF-a.
Izveštaj WWF-a takođe otkriva da zemlje sa niskim i srednjim prihodima snose nesrazmerno veliki teret troškova povezanih sa zagađenjem plastikom kao direktan rezultat tri strukturne nejednakosti koje jačaju trenutni sistem upotrebe plastike.
Kako je objašnjeno, prva nejednakost je da sistem stavlja zemlje sa niskim i srednjim dohotkom u nepovoljan položaj, jer imaju minimalan uticaj na to koji plastični proizvodi se proizvode i kako su dizajnirani, a ipak se od njih često očekuje da upravljaju ovim proizvodima kada prestanu da se koriste.
Iz WWF-a su naveli da se počev od 2019. godine, samo devet odsto plastičnog otpada se reciklira, kao i da je u ovom trenutku oko 60 odsto globalne proizvodnje plastike namenjeno za proizvode za jednokratnu upotrebu.
Druga nejednakost je da procenat proizvodnje plastike, naročito plastike za jednokratnu upotrebu, daleko premašuje dostupnost tehničkih i finansijskih resursa za upravljanje otpadom kada dođe do kraja svog životnog veka u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, objasnili su iz WWF-a.
Kako su dodali, treća nejednakost je ta da sistemu nedostaje pravičan način da države i kompanije budu odgovorne za svoje delovanje ili neaktivnost u vezi sa zagađenjem plastikom i njegovim uticajem na naše zdravlje, životnu sredinu i ekonomiju u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
Iz WWF-a smatraju da uspostavljanje i sprovođenje globalnog sporazuma UN-a o zagađenju plastikom, zasnovanog na usklađenim i obavezujućim globalnim pravilima, može da pomogne da se stvori pravedniji sistem koji osnažuje zemlje sa niskim i srednjim prihodima i daje prioritet najdelotvornijim rešenjima.
Ukazano je da nejednaki troškovi imaju značajne posledice za zemlje sa niskim i srednjim prihodima poput Kenije, gde će se pregovarači okupiti od 13. do 19. novembra da treći put pregovaraju o globalnom sporazumu o okončanju zagađenja plastikom.
Pre šest godina, Kenija je zabranila plastične kese za jednokratnu potrebu, a danas ova zemlja nastavlja da se bori sa nelegalnim uvozom plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu.
Izvršna direktorka WWF Adrije Nataša Kalauz upozorila je da Izveštaj ukazuje na potrebu za hitnom i momentalnom promenom postojećeg sistema upravljanja plastikom.
„Uobičajeno poslovanje može biti smrtna kazna, ne samo za sve veći broj životinja, već i za mnoge ranjive i marginalizovane zajednice u našem svetu. Rezultat takovog poslovanja je povećan zdravstveni rizik od udisanje štetnih, toksičnih hemikalija i povećan rizik od poplava i zaraznih bolesti“, rekla je ona.
Prema njenim rečima, globalni sporazum o zagađenju plastikom je šansa da se to promeni uključivanjem obavezujućih i pravičnih globalnih pravila o proizvodnji i potrošnji.
WWF je zato pozvao sve da potpišu globalnu peticiju i daju svoj glas za uspostavljanje delotvornog i pravno obavezujućeg sporazuma, kako bi se zabranili nepotrebni visokorizični plastični proizvodi – oni proizvodi koji uzrokuju najviše štete ili za koje postoji najveća šansa da će dospeti u prirodu.
Peticiju je već potpisalo više od 60.000 ljudi, a cilj je da je potpiše 100.000 ljudi kako bi svetskim vladama pokazali šta čovečenstvo misli o neodrživom upravljanju plastičnim otpadom.
WWF je pozvao i sve vlade da se dogovore o sporazumu koji uključuje zabranu, postepeno ili potpuno ukidanje visokorizičnih plastičnih proizvoda, polimera i hemikalija koje se mogu izbeći, kao i globalni zahtevi za dizajn proizvoda i sisteme koji mogu da obezbede bezbednu i netoksičnu cirkularnu ekonomiju koja daje prioritet ponovnoj upotrebi i poboljšanjima u procesu reciklaže.
Sporazum uključuje i snažne mere za podršku promišljenoj i efektivnoj implementaciji koja uključuje dovoljnu finansijsku podršku i usklađivanje javnih i privatnih finansijskih tokova, posebno za zemlje sa niskim i srednjim prihodima.
Mnoge opcije koje se nalaze u prvom nacrtu ugovora imaju znatno slabiju formulaciju i neodređene obaveze, što vlade dovodi u iskušenje da se vrate starim, lošim navikama oslanjanja na nacionalne ili dobrovoljne akcije umesto da stvore zajedničke, usaglašene propise.
Zemlje moraju da povećaju svoje aktivnosti i definišu sporazum sa usklađenim i obavezujućim globalnim pravilima ako se želi postizanje pravičnog lanca vrednosti plastike i budućnost bez plastičnog zagađenja.
WWF je jedna od najvećih nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja.
Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom, putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje.
E2 portal
