Sve više ljudi želi da putuje vozom i manje avionom. „Zeleni“ pozivaju na uvođenje poreza na kerozin u celoj Evropi od 50 centi po litru (dok se istovremeno daju subvencije za avio industriju koje štete klimi). To bi donelo godišnji prihod od 46,2 milijarde evra, a ta sredstva bi morala da se usmere u železničku infrastrukturu.
Evropska komisija želi da do 2030. godine evropskim prugama saobraća dvostruko više brzih vozova i do 2050. godine tri puta više brzih vozova. Ovo ima za cilj smanjenje emisije CO2 u sektoru transporta. Na prevoz otpada gotovo četvrtina svetske emisije ugljen dioksida iz energetskih izvora.
U razvijenijim državama, gde stanovništvo više putuje, transport predstavlja jedan od ključnih segmenata karbonskog otiska jednog pojedinca. Šetnja, vožnja biciklom ili vozom su načini transporta koji najmanje zagađuju na kraćim i srednje dugim udaljenostima. Jedini veći zagađivač od kraćeg leta avionom je vožnja kruzerom.
Izveštaj Evropske federacije za transport i životnu sredinu iz 2021. godine pokazao je da privatni avioni zagađuju do 14 puta više po putniku nego komercijalni letovi, i čak 50 puta više od vozova. U svetu je 2023. godine u funkciji bilo 23.944 privatnih aviona.
Pogledajte i jednu interesantnu objavu (na engleskom jeziku) na društvenoj mreži LinkedIn koja baca novo svetlo na ovu problematiku (link).
Noćni vozovi
Noćni vozovi su se vratili u Evropu zahvaljujući svom nisko-karbonskom otisku, ali nakon godina zanemarivanja, renesansa je imala neravnu vožnju. Ispostavilo se da je upravljanje noćnim vozovima veoma teško, složeno i skupo a infrastruktura je „preopterećena“ čak i noću kada teretni vozovi voze šinama.
Uprkos izazovima, nacionalni železnički operateri u EU daju noćnim vozovima još jednu šansu, dok startapi „uskaču na vagon“ jer klimatski problemi teraju putnike da odustaju od aviona koji sagorevaju kerozin u korist čistijih načina prevoza.
e2 portal
