U proteklih godinu dana tokom svakog meseca milion domaćinstava u Srbiji je imalo manju potrošnju električne energije nego u isto vreme godinu pre, što pokazuje da građani vode računa o potrošnji energije, izjavila je juče ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
„Građani su pokazali da razumeju ozbiljnost energetske krize, odazvali su se pozivu države za štednju energije i sami su dali značajan doprinos da prođemo lakše kroz prošlu zimu. Između 36 i 45 odsto kupaca mesečno je ostvarilo popust na računu za električnu energiju koji je u zavisnosti od količine ušteđene energije iznosio od 15 do 30 odsto“, rekla je Đedović Handanović na forumu „Večrnjih novosti“ o održivoj zajednici i značaju doprinosa vladinog sektora, biznisa i lokalnih uprava u energetskoj tranziciji.
Ona je istakla da su cene električne energije i gasa u Srbiji decenijama niske i da je zbog toga vođenje računa o potrošnji energije i energenata zapostavljeno, saopštilo je Ministarstva rudarstva i energetike.
Đedović Handanović je podsetila da je država podržala građane subvencijama koje omogućavaju uštede i manju potrošnju energije unapređenjem energetske efikasnosti u domaćinstvima.
„Te subvencije su dale rezultate, a na prethodnim javnim pozivima je oko 20.000 domaćinsta imalo priliku da sprovede neku od mera energetske efikasnosti“, kazala je ministarka.
Ona je navela da je za aktuelni program obezbeđeno 50 miliona dolara u saradnji sa Svetskom bankom, a na javnom pozivu učestvuje 131 lokalna samouprava u kojima će domaćinstva sanirati svoje objekte, ukupno oko 50.000 domaćinstava u narednih nekoliko godina.
„Moramo da nastavimo da ulažemo u sanaciju škola, vrtića, domova zdravlja i kulture, biblioteka, opštinskih i drugih javnih objekata koji su veliki potrošači energije. U ovoj godini obezbedili smo 400 miliona dinara za te namene“, rekla je Đedović Handanović.
Ministarka je naglasila da ulaganje u energetiku mora da bude prioritet u narednih 20 godina.
„Imamo tri cilja, prvi je energetska nezavisnost, zatim da obezbedimo najnižu cenu za građane i privredu i treći da imamo sigurnost snabdevanja i rada našeg energetskog sistema. Energetika je resor koji traži dugoročna planiranja i potrebno je dosta vremena kako bi se video rezultat. Usvojili smo plan investicija u energetsku infrastrukturu u narednih 10 godina koji predviđa investicije od 15 milijardi evra, najpre u obnovljive izvore energije, distributivnu i prenosnu mrežu, reverzibilne hidroelektrane“, rekla je ona.
Ona se takođe osvrnula na moguću eksploataciju litijuma i rekla da je Srbija izuzetno bogata mineralnim resursima koji se nalaze na listi kritičnih mineralnih sirovina Evropske unije.
„Evropska komisija procenila da će evropsko tržište litijumskih baterija vredeti 250 milijardi evra već 2025. godine, a proizvođači automobila i baterija su globalno najavili 1.200 milijardi dolara investicija u elektrifikaciju do 2030. godine“, dodala je Đedović Handanović.
Ona smatra da je projekat eksploatacije litijuma u blizini Loznice, „Jadar“, zaustavljen pre nego što su se videli rezultati Studije o proceni uticaja na životnu sredinu.
„Trebalo bi da razmotrimo na koji način možemo da iskoristimo bogatstva kojim raspolažemo u smislu zatvaranja lanca vrednosti koji bi značio fabrike za proizvodnju baterija i električnih automobila“, rekla je Đedović Handanović.
E2 portal (Beta)
