Do nedavno, vertikalna poljoprivreda je delovala nezaustavljivo. Tehnologija je trebalo da ubrza jednu od najstarijih industrija na svetu, a revolucija je trebalo da počne sa zelenom salatom. Međutim, šta se tu desilo?
U skladištu se uzgaja zeleniš u poslužavnicima uredno složenim u redovima ispod LED dioda – tako je zelenu salatu proizvodila američka kompanija „AeroFarms“, koja je smatrala sebe jednim od lidera u industriji.
„Toliko smo iznad svih ostalih u ovoj tehnologiji“, hvalio se izvršni direktor Dejvid Rozenberg za New Yorker 2017. „Biće potrebne godine da ostatak sveta uhvati korak.“
Umesto toga, teška vremena sustigla su „AeroFarms“. U junu je firma podnela zahtev za zaštitu od bankrota u SAD-u, a Rozenberg je podneo ostavku.
Sve je to deo „resetovanja“ ili „zaokreta“, insistira suosnivač i direktor marketinga Mark Ošima: „Proizvodimo i isporučujemo proizvode svakodnevno“.
Ali u poslednje vreme, „AeroFarms“ se borio da pronađe investitore koji bi podstakli njihove velike ambicije. „Novca jednostavno nije bilo“, priznaje Ošima.
Brojne druge vertikalne farme upale su u probleme poslednjih meseci. Francuska firma „Agricool“ je ušla u stečaj ranije ove godine, „Fifth Season“ sa sedištem u Pensilvaniji je zatvorena krajem 2022. godine, „Iron Ox“ iz Kalifornije je otpustio skoro polovinu radne snage, a „Infarm“ je obustavio poslovanje u Evropi, čime je 500 zaposlenih postalo višak.
„Infarm je odlučio da pomeri svoj geografski fokus sa Evrope na regione sa visokim potencijalom koji su pogodniji za uzgoj u zatvorenom prostoru, sa niskim cenama energije i zdravom potražnjom na tržištu“, navodi se u saopštenju kompanije.
Pored velikih ekonomskih izazova koji su ometali mnoge industrije tokom poslednjih nekoliko godina, unutar vertikalne poljoprivrede se vodi debata o tome u kojoj meri su se neke kompanije spremale za neuspeh.
„Moje mišljenje je da ćemo nastaviti da vidimo neuspehe. To je loše“, kaže Endru Lojd, glavni operativni direktor kompanije „Intelligent Growth Solutions“, koja proizvodi opremu za vertikalne farme. „Mnogi ljudi uzgajaju pogrešne useve, veoma su fokusirani na zeleniš.“
On takođe tvrdi da su neki glupo pokušali da dizajniraju i izgrade sopstvenu tehnologiju – kao što su roboti namenjeni mladim biljakama dok se one razvijaju.
To bi moglo zvučati kao suviše lak odgovor za nekoga ko sam prodaje takvu tehnologiju, ali Lojd ima dobru poentu, kaže Mark Lefsrud sa Univerziteta MekGil u Kanadi, koji konsultuje industriju.
„Video sam da je jedna kompanija ponovo razvila sopstvenu cev“, kaže on. „Bukvalno samo plastična cev za navodnjavanje.“
„AeroFarms“ je dizajnirao sopstvene sisteme za uzgoj u zatvorenom. „Mislimo da nam je dobro poslužila, imamo jedinstvenu tehnologiju.“
Međutim, ono što ljudi često ne čuju u vezi sa vertikalnom poljoprivredom jeste da je sposobnost brige o biljkama, uz pomoć tehnologije, ono što je zaista važno.
Lefsrud kaže da su ga povremeno zvale firme koje su se uznemirile zbog posuda sa usevima koji su počeli da propadaju.
„Potreban vam je neko ko će raditi sa punim radnim vremenom“, rekao im je, objašnjavajući da poljoprivreda znači stalnu pažnju živim bićima – ne samo da pokrenete nekoliko sprava i čekate da se profit ubaci, tvrdi Ošima.
„Morate da ih pravilno uzgajate sve vreme. Ne možete da kažete ‘Neću da radim ovog vikenda jer želim da imam žurku’ – i sve biljke uginu. To sam viđao više puta“, on kaže.
Industrija je bila upropašćena „ohološću“, tvrdi Kris Dejvis, izvršni direktor i osnivač kompanije „Harvest London“, koji sledeće godine planira da otvori novu vertikalnu farmu u Bedingtonu. Firma uzgaja salatu za kompanije uključujući „HSBC“ i „Google“.
Dejvis kaže da on i njegove kolege pokušavaju da budu oprezni. Prvo, njihovo novo postrojenje biće izgrađeno u blizini spalionice otpada za proizvodnju električne energije kako bi mogli da iskoriste jeftinu energiju kada je dostupna.
„Recimo da znamo da će za sat vremena cena struje porasti, možemo samo da ugasimo svetla“, kaže on.
Firma je takođe uspešno uzgajala paradajz, krastavce i jagode u malim količinama i nada se da će u bliskoj budućnosti diverzifikovati svoju liniju proizvoda sa ovim potencijalno većim kulturama.
Može biti teško proširiti se dalje od uzgoja samo nekoliko vrsta zeleniša, kaže Dejvid Mesaroš, osnivač holandske firme za poljoprivrednu tehnologiju „Smartkas“ koja poseduje najveću vertikalnu farmu u Velikoj Britaniji – objekat od 27.000 kvadratnih metara u Harlou – na kojoj se uzgajaju jagode.
Mesaroš naglašava da „Smartkas“ upravlja različitim okruženjima za uzgoj, uključujući staklenike, što znači da kompanija nije uložila sve samo u vertikalnu poljoprivredu.
Međutim, njegova kompanija se i dalje suočava sa mnogo problema u poslednje vreme. „Veliki izazov je došao sa nedostatkom čipa“, kaže Mesaroš, objašnjavajući kako je rad u jednom novoizgrađenom objektu bio odložen više meseci jer „Smartkas“ nije mogao da nabavi čipove koji su mu bili potrebni za bezbednosne sisteme u robotima koji imaju zadatak da se kreću oko posuda sa biljkama.
Bez tih čipova, roboti ne bi mogli da otkriju probleme u skladištu, poput opasno visokih nivoa vode ili vlažnosti, na primer.
Uprkos zamkama, vertikalna poljoprivreda i dalje ima budućnost, kažu mnogi posmatrači – čak i oni koji su kritični prema nekim poslovnim modelima.
Uzgajanje više hrane u zatvorenom prostoru i na urbanim mestima je pitanje „bezbednosti“, kaže Pol Majers, generalni direktor kompanije „Farm Urban“, čije je sedište u Liverpulu. On pominje nestašicu povrća koja je pogodila britanske supermarkete ranije ove godine.
„Ono što to naglašava je da bi, zapravo, Velika Britanija trebalo da ulaže u dugoročna rešenja“, kaže on.
Britanija je „izložena“ problemima sa snabdevanjem, slaže se Džesika Dejvis sa Univerziteta Lankaster. Ona i kolege su prošle godine objavile studiju koja sugeriše da bi urbana poljoprivreda, uključujući vertikalnu poljoprivredu, mogla da podstakne poljoprivrednu proizvodnju.
Za Marka Lefsruda, vertikalna poljoprivredna preduzeća koja propadaju ne predstavljaju „katastrofu“. Umesto toga, oni su znak da industrija sazreva sa pojavom istinski izdržljivih uzgajivača.
E2 portal (Euractiv)
