Na Univerzitetu u Torontu tim istraživača na čijem je čelu prof. Ben Hatton napravio je „tečni prozor“. Inspiracija im je bila koža sipa i lignji koja menja boju. Naime, ove životinje mogu da pomeraju pigmente u ćelijama ispod kože prelazeći iz prozirnog u neprozirno stanje i obratno. Prateći ovakvo ponašanje naučnici su napravili prototip prozora koji ima više slojeva plastike u kojima se nalaze mreže mikrokanala debljine 1mm.
Ono što pomenute životinje rade naučnici su postigli pumpanjem tečnosti sa različitim pigmentima ili drugim molekulima u mikrokanale ili iz njih, u svakom sloju plastike zasebno. Ovim je dobijeno više kombinacija optičkog kvaliteta prozora.
Od ranije postoje „pametni“ prozori koji se elektronski podešavaju da propuštaju sunčevu svetlost ili je blokiraju. Obično funkcionišu tako što delimično blokiraju vidljivi spektar sunčeve svetlosti i infracrvenog zračenja, pa prostorija ne postaje previše svetla i zagrejana. Ipak, zimi bi bilo dobro da smanje svetlost, ali omoguće zagrevanje. U pojedinim situacijama odgovaralo bi da spreče zagrevanje, ali propuštaju svetlost.
Upravo je u tome prednost ovog novog proizvoda. Iz jednog sloja plastike može se ispumpati pigment koji blokira vidljivo svetlo, a u drugi sloj može se upumpati pigment koji blokira infracrveno zračenje. Ubrizgavanjem pigmenta koji raspršuje svetlost može se prilagoditi mekoća/oštrina vidljive sunčeve svetlosti.
Raphael Kay, vodeći autor rada o istraživanju, ističe da zgrade troše ogromne količine električne energije za grejanje, hlađenje i rasvetu. Kontrolom količine, vrste i pravca sunčeve energije može se značajno smanjiti upotreba uređaja za klimatizaciju i osvetljenje.
Procena je da bi zgrada koristila oko 25% manje energije za grejanje, hlađenje i osvetljenje godišnje kada bi se pomoću „tečnih prozora“ modifikovao samo prenos infracrvenog zračenja. Ako bi se njima kontrolisao i prodor vidljive svetlosti ušteda energije išla bi čak do 50%.
E2 portal (Gradjevinarstvo)
