Britanska vlada objavila je novu strategiju o upotrebi vodonika. Ističu da je vodonična ekonomija u zemlji potencijalno vredna čak 13 milijardi funti (17,88 milijardi dolara). Uz to, mogla bi da otvori do 100.000 radnih mesta do sredine veka.
U predgovoru strategije, Kvasi Kvarteng, britanski sekretar za poslove i energetiku, rekao je da vlada, koja radi sa industrijom, želi 5 GW „kapaciteta za proizvodnju vodonika sa niskim sadržajem ugljenika“ do 2030. godine, koji će se koristiti u celoj ekonomiji.
„Ovo proizvodnja vodonika odgovara količini gasa koju godišnje potroši više od tri miliona domaćinstava u Velikoj Britaniji“, rekao je Kvarteng.
Objašnjavajući kako bi se mogao primeniti u godinama koje su pred nama, dodao je da bi „ovaj novi vodonik, sa niskim sadržajem ugljenika, mogao pomoći da se obezbedi čistija energija za pokretanje britanske ekonomije i našeg svakodnevnog života“.
Zelena industrijska revolucija
Vladina strategija je, takođe, umanjila očekivanja kada je u pitanju upotreba za grejanje. Navode da se očekuje da će potražnja „biti relativno niska“ do 2030. godine.
Cilj od 5 GW ranije je bio uključen u vladin plan od 10 tačaka za takozvanu „zelenu industrijsku revoluciju“, objavljen krajem prošle godine.
U saopštenju je navedeno da će 2050. godine 20 do 35% potrošnje energije u Velikoj Britaniji biti zasnovano na vodoniku. Srednjoročno gledano, britanska vodonična ekonomija mogla bi „otključati“ četiri milijarde funti ulaganja. A to bi značilo više od 9.000 novih radnih mesta do 2030. godine.
Uz Strategiju za vodonik, britanska vlada je, takođe, objavila konsultacije u vezi sa standardima vodonika sa niskim sadržajem ugljenika, vodonikom sa neto nula sadržajem ugljenika i poslovnim modelom vodonika.
Jedan od ključnih ciljeva strategije je da podrži ono što je vlada opisala kao „dvostruki pristup“ različitim tehnologijama. Posebno su istaknuti zeleni i plavi vodonik. Više detalja o njihovoj proizvodnji biće objavljeni 2022. godine.
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) je opisala vodonik kao „svestrani nosilac energije“, koji se, takođe, može proizvesti na više načina.
Jedna metoda uključuje upotrebu elektrolize, pri čemu električna energija razdvaja vodu na kiseonik i vodonik. Ako električna energija, koja se koristi u ovom procesu dolazi iz obnovljivih izvora, dobija se vodonik. Njegova proizvodnja je trenutno skupa.
Plavi vodonik je vodonik proizvedenog korišćenjem prirodnog gasa – fosilnog goriva – sa emisijom CO2 nastalom tokom procesa hvatanja i skladištenja. Nedavno je plavi vodonik izazvao značajnu debatu.
U studiji istraživača sa univerziteta Cornell i Stanford, objavljenoj u recenziranom časopisu Energy Science & Engineering, kaže se da su emisije gasova staklene bašte iz proizvodnje plavog vodonika „prilično visoke, posebno zbog oslobađanja odbeglog metana“.
Bazirajući svoju analizu na nizu podrazumevanih pretpostavki, autori studije su nastavili da tvrde da je otisak gasova sa efektom staklene bašte u plavom vodoniku „više od 20% veći od sagorevanja prirodnog gasa ili uglja za grejanje i oko 60% više od sagorevanja dizel ulja za grejanje”.
E2 portal (Energija Balkana)
