Postoji rastuća potreba za povećanjem kapaciteta za skladištenje energije proizvedene iz rastuće industrije vetra i sunca za periode kada ima manje vetra i sunca. Ovo pokreće povećanu potražnju za infrastrukturom za skladištenje energije, odnosno mešavinom hardverskih i softverskih tehnoloških rešenja za rešavanje problema s prekidima.
Dok nam karakteristika isprekidanosti čiste energije ne dozvoljava da imamo energiju 24/7, fluktuirajuće karakteristike destabilizuju mrežu. Ovi scenariji nisu idealni za savremeni energetski sistem.
Litijum-jonske baterije dominiraju tržištem, ali se pojavljuju druge tehnologije, uključujući natrijum-jonske, protočne baterije, skladištenje tečnog CO2, kombinaciju litijum-jona i čistog vodonika, kao i gravitaciono i termalno skladištenje.
Skladištenje energije stvara tampon u elektroenergetskom sistemu koji može da apsorbuje višak energije u periodima kada obnovljivi izvori proizvode više nego što je potrebno. Ova uskladištena energija se zatim šalje nazad u mrežu kada je snabdevanje ograničeno. Takođe igra važnu ulogu u vremenima bilo koje vanredne situacije u mreži i može snabdevati mrežu dovoljnom energijom u kratkom trajanju da spreči kvarove na mreži.
Globalno tržište skladištenja energije u 2024. procenjuje se na oko 360 GVh. U isto vreme, 90% svih novih primenjivanja skladištenja energije dogodilo se u obliku baterija u periodu od 2015. do 2024. (Baterije za energetske sisteme su takođe snažno povezane sa tržištem električnih vozila, koje globalno čini 80% potražnje za baterijama).
Očekuje se da će globalno tržište skladištenja energije porasti šest puta, na više od 2 TVh do 2030., dok će godišnja primena rasti u proseku za 21% godišnje, i utrostručiti se do 2030. godine.
Kina predstavlja 43% ovog budućeg tržišta, a slede SAD, sa 14% tržišnog udela. Očekuje se da će Kina ostati lider u prostoru za skladištenje energije, dok će Evropa i Indija zauzeti treću i četvrtu poziciju na tržištu do 2030. godine.
e2 portal
