Petnaesti godišnji izveštaj o održivom poslovanju kompanije Delta Holding je pokazao da je tokom 2023.godine korišćenjem energije iz obnovljivih izvora i biomase smanjena emisija CO2 za 30.460 tona, koju godišnje može da apsorbuje 1.4 miliona stabala. Tim povodom smo razgovarali sa Tijanom Koprivicom, direktorkom održivog poslovanja.
Na predstavljanju godišnjeg izveštaja o održivom poslovanju, imali smo prilike da čujemo koliko je kompanija Delta posvećena investiranju u zdravu budućnost i zdravu životnu sredinu, i da je pionir na našim prostorima po pitanju primene ESG standarda. Pošto je plastika veliki problem današnjice, na koji način planirate da smanjite njenu upotrebu?
U svim našim biznisima kreirali smo strategije za unapređenje segmenata zaštite životne sredine, ali i kvaliteta života u zajednici. U okviru Food Processing grupe, koju čine naše fabrike Mioni, Fun&Fit, Danubius i Yuhor, kontinurano radimo na inovacijama u pakovanju koje doprinose smanjenju upotrebe plastike i materijala koji se teško razgrađuju. Primer je fabrika Mioni koja unapredila pakovanja Gala vode nabavkom nove linije koja će formirati bocu manje težine. To će doprineti smanjenju korišćenja plastike za 25 do 30 procenata po boci.
U Srbiji restorani godišnje proizvedu oko 40.000 tona otpada od hrane; tri hotela u vlasništvu Delta holdinga su pronašla rešenje i otpad od hrane je prerađen u biogas i kompost.
U saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Programom za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), pokrenuli smo projekat proizvodnje električne energije od ostataka hrane u restoranima našeg portfolija (Sava Centar, Crowne Plaza i Raddisson Collection Old Mill). Odvajali smo otpad od hrane uz saradnju sa kompanijom Eso Tron, koja je otpad pretvorila u biomasu za biogasno postrojenje koje proizvodi električnu energiju. Na ovaj način umanjili smo emisije gasova sa efektom staklene bašte za 16,5 tona.
Renovirana zgrada Sava centra je otvorena nakon dve godine ; sada je prepoznata kao energetski efikasna, pa da li možete malo detaljnije da nam kažete o tom projektu?
Pored izgleda i namene, tokom rekonstrukcije Sava Centra najveći akcenat je stavljen na održivost objekta, kroz ozelenjavanje, povećanje energetske efikasnosti i cirkularnu ekonomiju. Staklena fasada površine 7.000 m2 zamenjena je energetski efikasnim staklima najnovije generacije, a na krovu je postavljeno više od 900 solarnih panela za proizvodnju električne energije. Još jedna novina jeste i stvaranje prave zelene oaze između kongresno-poslovnog dela i kulturne zone. Obogaćena raznovrsnim biljnim vrstama prilagođenim okruženju, ova oaza stvara utisak harmonije sa prirodom, prečišćava vazduh i pruža posetiocima prijatan i opuštajući ambijent. Prilikom odabira biljaka, vodilo se računa o štednji vode, pa su izabrane one koje su otpornije na sušne periode.
Zahvaljujući iskazanoj predanosti očuvanju životne sredine i unapređenju energetske efikasnosti, Sava Centar se nalazi u procesu dobijanja prestižnog BREEAM sertifikata. Ovaj sertifikat potvrđuje izgradnju koja prevazilazi propise doprinoseći zaštiti okoline, većem komforu i zdravlju ljudi.
Cilj kompanije da do 2030. 60% energije dobija iz OIE; kakvi su planovi za dalje investiranje u solarne elektrane?
Trenutno imamo solarne elektrane na 16 lokacija. Njihova ukupna snaga je oko 5MWp. Sigurno nastavljamo sa ulaganjima u obnovljive izvore energije, ali još uvek razmatramo na kojim lokacijama će biti instalirani dodatni kapaciteti, a na kojim će biti izgrađene nove solarne elektrane.
Kako da se kod kompanija u Srbiji još više podigne svest o važnosti ESG standarda?
Smatram da je veoma važno prisustvo kompanija na stručnim događajima na ovu temu, kao i članstvo u udruženjima kao što su Forum za odgovorno poslovanje i Globalni dogovor Ujedinjenih nacija. To su mesta na kojima se kompanije mogu upoznati sa globalnim trendovima na polju ESG-a i dobrim praksama drugih kompanija. Danas je obaveza svake kompanije da poštuje principe održivosti, ukoliko žele da opstanu na tržištu. Zato na ulaganja u održivo poslovanje ne treba da gledaju kao na trošak već investiciju. Kompanije koje ne posluju u skladu sa principima održivosti, rizikuju da ostanu bez kvalitetnih kadrova, dugoročnih poslovnih partnera, kupaca, investitora, a izvesni su i veći troškovi poslovanja kao posledica energetske neefikasnosti, dodatnih taksi zbog zagađenja životne sredine, emisija štetnih gasova.
E2 portal
