U Srbiji se tek oko 10 procenata otpadnog motornog ulja sakuplja i šalje na tretman na rerafinisanje ili energetsko iskorišćavanje, a veći deo otpadnih mineralnih i sintetičkih ulja završava u životnoj sredini.
To je danas rečeno na okruglom stolu „Otpadno ulje sirovina ili otpad?“ koji je u Novom Sadu organizovalo udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“.
Udruženje je navelo da je cilj okruglog stola pokušaj da se aktuelizuje stanje u oblasti prikupljanja otpadnih mineralnih i sintetskih ulja, i početak inicijative „za unapređenje zakonske regulative u ovoj oblasti“ i pojačavanje kontrole inspekcijskih službi nad generatorima i operaterima ove vrste otpada.
Nebojša Malešević, predstavnik kompanije „Avista Oil Srbija“ koja se bavi reciklažom upotrebljenog motornog ulja, naveo je da je 2019. godine u Evropskoj uniji od 3.676.000 tona stavljenih na tržište, sakupljeno, odnosno generisano 58 odsto, od čega je sakupljeno čak 75 procenata.
„Od ukupno sakupljenih 1.597.000 tona, rerafinisano je 54,5 posto, kao gorivo je iskorišćeno 40 posto, a ostalih pet procenata je spaljeno i neutralisano“, naveo je on.
U Srbiji se, doda je, taj procenat kreće između 6,43 i 4,6 odsto, u zavisnosti od toga koji podaci se uzimaju za validni kada je u pitanju promet.
„Po Agenciji za zaštitu životne sredine, na tržištu je bilo 39.420 tona otpadnog ulja, što po meni nije tačna cifra, obzirom da postoje količine koje su neprijavljene. Ta brojka se kreće između 50.000 i 55.000 tona na godišnjem nivou“, naveo je Malešević.
Predstavnica beogradskog Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanovic Batut“, Branislava Matić, upozorila je da je otpadno ulje višestruko opasno po životnu okolinu i zdravlje ljudi jer jedinjenja koja sadrži „lako dopiru u sve organske sisteme organizma“.
Upozorila je da je jedino rešenje za uklanjanje takvog otpada njegova predaja ovlašćenim servisima, ali da građani s tim uljem rade svašta izlivaju ga u kanalizaciju, u vodu, u zemljište, odlažu ga sa drugim otpadom, spaljuju na otvorenom, koriste kao gorivo, zatim za impregnaciju drveta ili uništavanje korova.
„Jedan litar mineralnog ulja učini neupotrebljivim milion litara pijaće vode. Jedan litar korišćenog uglja prosut na poljoprivredno zemljište učini ga neupotrebljivim za narednih 20 godina. Jedna tona korišćenog ulja izaziva negativan efekat na životnu sredinu kao otpadne vode naselja od 40.000 stanovnika“, upozorila je Matić.
Uticaju na zdravlje su direktni i indirektni, a najalarmantniji je „kontakt u malim koncentracijama u kontinuitetu“, zbog čega ljudi od 50 i 60 godina imaju hronična oboljenja kao posledicu izlaganju organskim i neorganskim materijama poput halogenih rastvarača ili teških metala, rekla je Matić.
„Najviše zabrinjava kontakt sa mladim ženama, u reproduktivnom periodu, kada, zapravo, već ulaze u organizam buduće majke koja prenosi tu organsku materiju transplacentarno na plod. Uopšte nije svejedno gde je majka živela pre nego što je zatrudnela i gde se taj plod formira“, upozorila je ona.
To dovodi do ogromnog stepena neurotoksičnosti, pa se deca rađaju sa neurološkim smetnjama, poremećajima ponašanja, nezrelošću motornih funkcija i niskim „psihomotornim skorom“.
„Veliki deo tih supstanci imaju svojstvo endokrinih ometača, to znači da mogu da utiču na pojavu kancera dojki i da menjaju reproduktivni status“, rekla je Matić, dodajući da je rešenje u trajnoj edukaciji stanovništva.
E2 portal (Beta)
