Ideja opštine Sokobanja da toplotnom pumpom na geoternalnu vodu zameni kotlarnicu na ugalj koja greje dve lokalne škole, jedno je od 16 inovativnih rešenja za ubrzanje zelene tranzicije privrede i društva, koje je dobilo finansijsku podršku Evropske unije u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“.
Vekovima se geotermalna voda u Sokobanji koristi za lečenje i ublažavanje raznih tegoba, a uskoro će ova voda imati još jednu funkciju – grejanje škola. Otpadna termalna voda iz banjskih kupatila koristiće se za grejanje obe škole u opštini: Osnovne škole „Mitropolit Mihailo“ i Srednje škole „Branislav Nušić“, odnosno nešto više od 7.000 m2 grejne površine.
– Koncept lečenja u Sokobanji sastoji se od inhalacije i relativno kratkog boravka pacijenata u kadama napunjenim termo-mineralnom vodom, koja se nakon toga ispušta u obližnji gradski potok. Otpadna voda koja se ispušta nije ničim kontaminirana. Iz ovog razloga moguće ju je uzeti na ulivu u gradski potok i iskoristiti za zagrevanje objekta. S obzirom da je temperatura ove vode 32 stepena, potrebna je značajno manja energija za zagrevanje kroz toplotnu pumpu – objašnjavaju u opštini koja je ujedno i najposećenija turistička destinacija u Srbiji.
Očekuje se da već za narednu grejnu sezonu bude funkcionalan novi toplotni izvor u školskim objektima koji ne zagađuje životnu sredinu. To je veoma značajno s obzirom da, kako kažu u opštini, ovo ložište trenutno predstavlja crnu tačku zagađenja vazduha u centralnom gradskom jezgru Sokobanje.
– O korišćenju energije geotermalne vode za grejanje se odavno razmišlja, ali smo tu ideju sada konkretizovali. Nije nam poznato da se termo-mineralna voda iz javnog banjskog kupatila koristi negde, a svakako se ne u okolini i u ovom delu Srbije, koji je bogat termo-mineralnim vodama (Gamzigradska banja, Niška Banja, Vranjska Banja). Samim tim, ovo rešenje bi moglo da posluži kao primer i drugim sredinama – nadaju se u opštini Sokobanja.
Prema Studiji izvodljivosti o mogućnostima korišćenja termo-mineralne vode i drugih vrsta obnovljivih izvora energije za grejanje u Sokobanji, koju je opština naručila 2017. godine, trebalo bi izvršiti zamenu kotlova na fosilna goriva u devet javnih objekata u centru grada, što će opština postepeno realizovati u narednom periodu, u skladu sa finansijskim mogućnostima.
U opštini Sokobanja ističu da je veoma značajno da se i na lokalnom nivou pokreću inicijative koje će voditi ka zelenoj tranziciji zbog sve većeg zagađenja vazduha, posebno u zimskom periodu. Oni napominju da jedinice lokalne samouprave (JLS) nemaju dovoljno kapaciteta, ljudskih ni finansijskih, da budu nosioci zelene tranzicije, ali da mogu i treba da budu pokretači različitih inicijativa na lokalnom nivou.
– Danas većina JLS, u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, realizuje mere sufinansiranja energetske sanacije porodičnih kuća i stambenih zgrada, zamene toplotnih izvora energetski prihvatljivim i ugradnju solarnih panela za proizvodnju električne energije na porodičnim kućama. Ove mere nisu dovoljne za zelenu transformaciju i zbog toga bi trebalo dodatno edukovati lokalne samouprave o mogućnostima za smanjenje zagađenja životne sredine, kao i za povećanje udela obnovljivih izvora energije i unapređenje upravljanja prirodnim resursima i otpadom, ali i dodatno motivisati građane i privredu za ove promene.
Sokobanja je, kako kažu, svesna važnosti ovih promena. Još daleke 1991. godine odbornici lokalne skupštine su usvojili deklaraciju kojom su Sokobanju proglasili ekološkom opštinom.
– Danas nemamo industrijske zagađivače na teritoriji opštine, a polako pokušavamo da smanjujemo i upotrebu fosilnih goriva. Naš slogan glasi „Sokobanja, zeleno srce Srbije“ i mi se trudimo da ga opravdamo – poručuju u ovoj opštini.
Novi Izazov za inovativna rešenja za zelenu tranziciju srpske privrede, objavljen je u februaru ove godine, i biće otvoren do kraja 2026. godine, sa ciljem da podrži inovativna rešenja u svih pet oblasti Zelene agende za Zapadni Balkan.
Projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.
E2 portal (Europa.rs)
