Najmanje 3.000 hemikalija više se nalazi u plastici nego što su ranije procenjivale agencije za zaštitu životne sredine, navodi se u izveštaju objavljenom u prošle nedelje, koji postavlja pitanja o zagađenju i bezbednosti potrošača. Ove hemikalije su prisutne u plastikama od ambalaže za hranu preko igračaka do medicinskih uređaja, piše Rojters.
Dok je Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) ranije identifikovao oko 13.000 različitih hemikalija, sada je tim evropskih naučnika pronašao je više od 16.000 hemikalija u plastici od kojih se četvrtina smatra opasnim po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.
Izveštaj, finansiran od strane Norveškog istraživačkog saveta, dolazi u trenutku kada se vladini pregovarači bore sa osmišljavanjem prvog sporazuma u svetu za borbu protiv sve većeg zagađenja plastikom, jer se svake godine proizvede oko 400 miliona tona plastičnog otpada.
„Da biste efikasno rešili zagađenje plastikom, zapravo morate da pogledate ceo životni ciklus plastike i da se pozabavite problemom hemikalija. Prilikom ispiranja plastike, hemikalije koje se nalaze u samoj plastici mogu dospeti u vodu i hranu. Sada pronalazimo stotine, ako ne i hiljade plastičnih hemikalija kod ljudi, a neke od njih su povezane sa štetnim zdravstvenim ishodima“, rekla je koautorka izveštaja Jane Muncke, generalna direktorka švajcarskog neprofitnog Foruma za pakovanje hrane.
Takvi uticaji uključuju probleme sa plodnošću i kardiovaskularne bolesti.
„Kada pogledamo proizvode koje svakodnevno koristimo, obično pronađemo između stotinu, ako ne i hiljadu hemikalija u pojedinačnom plastičnom proizvodu“, rekao je glavni autor Martin Vagner, toksikolog za životnu sredinu sa Norveškog univerziteta. nauke i tehnologije.
Reciklaža ne rešava problem zaštite krajnog potrošača – čoveka
Iako od strane industrije plastike možemo čuti da svaki globalni sporazum treba da promoviše recikliranje i ponovnu upotrebu plastike, samo rešavanje plastičnog otpada ne ide dovoljno daleko da zaštiti ljude, tvrde autori izveštaja.
Naučnici su istakli potrebu za većom transparentnošću o tome koje hemikalije se nalaze u plastici, uključujući aditive i reciklirane proizvode. Četvrtini identifikovanih hemikalija nedostaju osnovne informacije o njihovom osnovnom hemijskom identitetu, navodi se u izveštaju.
„U srži problema je hemijska složenost plastike. Često proizvođači zapravo ne znaju koju vrstu hemikalija imaju u svojim proizvodima i to dolazi iz veoma složenih lanaca vrednosti. Samo 6% hemikalija koje se nalaze u plastici je međunarodno regulisano. Bez regulatornog pritiska, nema motivacije da se otkrije šta je u plastici“, rekao je Vagner, koji je takođe član odbora Koalicije naučnika za sporazum o efektivnoj plastici.
To je nešto što bi sporazum o plastici mogao pomoći da se reši. Pregovori se nastavljaju sledećeg meseca u Otavi, u Kanadi, sa ciljem finalizacije sporazuma u decembru u južnokorejskom gradu Busanu.
E2 portal (Energija Balkana)
