Da bi se povećala energetska efikasnost u Srbiji, predloženim zakonskim rešenjima u ovoj oblasti, predviđeno je da će investitori prilikom izgradnje novih zgrada imati obavezu da ugrade merač toplotne energije za svaki stan, odnosno radijator, a ako se ogluše o ovu normu platiće kaznu i do 800.000 dinara.
To praktično znači da svaka nova zgrada nakon usvajanja zakona, mora da bude opremljena instalacijama koje mogu da omoguće potrošnju i merenje svih vrsta toplotne energije, uključujući i onu koja se odnosi na toplu vodu, za koju mora da se ugradi poseban uređaj. Stručnjaci tvrde da je ova izmena značajna jer sprečava rasipanje energije ali navode da ova bi ova obaveza mogla da uveća troškove gradnje, što će sigurno dovesti i do korekcije cene kvadrata na više.
Pored ove novine, značajna je i ona koja se odnosi na definisanje uslova za energetsku sanaciju starih zgrada, gde će država na osnovu isplativosti tog posla, određivati gde je to obaveza a gde nije. Sve u svemu, ovakva rešenja upućuju na to da ovaj zakon ima cilj da približi evropske standarde na srpske prilike i da pokuša da spreči rasipanje energije.
Po tim standardima, u Srbiji u poređenju sa zemljama iz ove porodice, bar 30 posto energije „izlazi kroz prozor“, čime se nanosi šteta i potrošačima, ali i državi u celini. Investitori novih zgrada, koji će morati da se prilagode novim zakonskim rešenjima tvrde da ovakva rešenja jesu dobra ali da će sigurno povećati cenu gradnje.
– Ovakva obaveza iziskuje i dodatne troškove jer se merač mora ugraditi ne samo za svaki stan već i za svako grejno telo. To će sigurno poskupeti gradnju i cenu koštanja kvadrata jer primera radi za jedan dvosoban stan, koji ima bar četiri radijatora, potrebno je toliko i merača. Ako taj stan ima i toplu vodu koja je u sistemu, onda je i za to potrebno da se ugradi poseban uređaj za regulaciju. Pored toga i instalacije za sve to u okviru stambene zgradu moraju da budu prilagođene tim novim zahtevima. Dugoročno ova investicija se kupcu isplati ali u trenutku kupovine to može da mu bude prepreka jer je cena kvadrata i sada već visoka. Predviđene su i kazne za investitora koje su velike – navodi jedan od uglednih beogradskih investitora.
Dodatni trošak će imati i država jer je planirala da deo novca iz svoje kase usmeri na energetsku sanaciju starih zgrada, koje su u njenom vlasništvu i trebalo bi uskoro da se popišu. Od sanacije će biti izuzeti samo objekti kod kojih zbog starosti izgradnje ili statusa kulturnog dobra, to tehnički nije moguće izvesti.
Zakon je dao mogućnost i da domaćinstva koja žele da tačno znaju koliko troše struju ili gas, mogu da traže od operatora ugradnju uređaja za merenje ovih energenata koji im se isporučuju i to bez ikakvog obračuna mogućih gubitaka na mreži. Operator sistema je dužan da ugradi merač ali ne iz svoje kase već o trošku domaćinstva.
U organizacijama potrošača kažu da takvo rešenje nije dobro odnosno da ga je trebalo korigovati.
– Za potrošača sa prosečnim primanjima, kojih je najviše, to je dodatni izdatak i verovatno mnogi neće zatražiti ovu dobru uslugu jer neće imati novac da finansiraju ugradnju merača potrošene energije. Pošto je cilj države da smanji rasipanje energije onda je trebalo da se definiše i obaveza operatera da delom učestvuju u finansiranje ugradnje. Ovako je svaljeno sve na leđa potrošača od kojih većina neće biti u mogućnost da finansira ove korisne merače – kažu u organizacijama potrošača.
Iz Ministarstva energetike navode da su zakonom, u članu 37., jasno precizirani energetski uslovi investitora za izgradnju svake nove zgrade ali i za one koje detaljno treba da budu sanirane.
– Tim članom je definisano opremanje novih zgrada uređajima za regulaciju i merenje predate količine toplotne energije objekta,uključujući i potrošnju tople vode, gde postoji. Ti uređaji treba da budu ugrađeni i za svaki deo zgrade kao i za svako grejno telo. U slučaju kada se detaljno energetski sanira stara zgrada investitor će je ovim uređajima opremati ukoliko je to tehnički izvodljivo i troškovno isplativo odnosno ako su ukupna predračunska izdvajanja ovih radova veća od 25% vrednosti zgrade, isključujući vrednost zemljišta na kojom se nalazi. Ukoliko se ne ispoštuju zakonska rešenja, koja za nove zgrade važe odmah nakon stupanja na snagu zakona dok za objekte koji se detaljno energetski saniraju nakon donošenja podzakonskih akata, rok je 18 meseci od donošenja zakona, investitor – pravno lice kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 150.000 do 800.000 dinara – kažu u Ministarstvu rudarstva i energetike.
E2 portal (Blic)
