U Beogradu je pre dva dana počela energetska sanacija prve od 26 zgrada centralne vlasti, među kojima je i Palata Srbije, a radovi, za koje je izdvojeno 40 miliona evra, biće završeni do 2027. godine, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović.
„Ušteda energije je nešto od čega svi imamo koristi, što najbolje znaju građani koji su ostvarivali popuste na električnu energiju ili koristili subvencije da zamene vrata i prozore, ugrade kotlove i solarne panele“, rekla je ministarka, prilikom obilaska radova na zgradi Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja u Beogradu, prve na kojoj se radi sanacija, objavilo je Ministarstvo.
Đedović Handanović je ukazala da će Zavod, posle sanacije i uz sve mere koje se sprovedu, godišnje štedeti oko 10.000 evra na računima, da će potrošnja energije i emisije ugljen-dioksida biti prepolovljena.
Navela da su među prvim objektima, koji će biti energetski sanirani u okviru projekta, zgrade Zavoda za intelektualnu svojinu, Direkcije za mere i dragocene metale, Uprave za poljoprivredno zemljište, Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Кinom, kao i zgrade Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstva rudarstva i energetike.
Ministarka je zahvalila partnerima iz Evropske unije (EU), koji su realizaciju ovog projekta podržali sa oko 150 miliona evra bespovratnih sredstava, među kojima su Španija i Slovačka.
Kako je precizirano, projekat „Energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti“, realizuje se u saradnji sa Razvojnom bankom Saveta Evrope (CEB) i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
„Povećanje energetske efikasnosti javnih zgrada je korisno za naše zdravlje, životnu sredinu i budžet, jer smanjuje račune za struju i grejanje, kao i emisije gasova sa efektom staklene bašte i zagađujućih čestica“, rekao je stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji Jakup Beriš.
Ocenio je da je ušteda energije, koja će se postići renoviranjem 26 zgrada centralne vlasti, „ekvivalentna“ godišnjoj potrošnji električne energije svih građana u opštini Sokobanja.
„Ukoliko bi se rekonstruisali svi javni objekti u Srbiji, jedna termoelektrana bi postala suvišna. Zato je važno nastaviti njihovu energetsku obnovu finansiranjem iz kredita, javno-privatnih partnerstava i javnih sredstava“, rekao je Beriš.
Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva istakla je da je energetska efikasnost ključna za smanjenje emisija koje uzrokuju zgrade, kao i da je to važan element u borbi protiv klimatskih promena.
„Zato je EU do sada obezbedila oko 150 miliona evra bespovratnih sredstava za renoviranje javnih zgrada u Srbiji. Naš fokus je na zgradama u obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom sektoru“, rekla je Halačeva.
E2 portal (Beta)
