Neumoljiva suša koja je uništila Afrički rog i ostavila više od 20 miliona ljudi da se suočava sa nestačicom hrane, ne bi bila moguća bez klimatskih promena, pokazala je nova analiza.
Od oktobra 2020. godine, ovaj deo istočne Afrike, jedan od najsiromašnijih regiona na svetu. Zahvaćen je najvećom sušom u poslednjih 40 godina nakon pet uzastopnih sezona bez dovoljno kiše.
Suša je ostavila katastrofalne posledice na velika područja Kenije, Somalije i Etiopije. Desetine hiljada ljudi je umrlo, usevi propali, stoka gladuje, a hronična glad i nedostatak vode su sve veći.
U svetu bez klimatskih promena koje je izazvao čovek, ova razorna suša se ne bi dogodila.
To je zaključak brze studije o atribuciji koju je objavila Svetska inicijativa za istraživanje uzroka vremena. Organizaciju čini tim međunarodnih naučnika koji, neposredno nakon ekstremnih vremenskih događaja, analiziraju podatke i klimatske modele kako bi ustanovili kakvu su ulogu imale klimatske promene.
Naučnici su na Afričkom rogu, otkrili da je zagađenje zagrevanjem planete izazvano sagorevanjem fosilnih goriva doprinelo 100 puta većoj verovatnoći za poljoprivrednu sušu u regionu.
Više temperature su značajno povećale količinu vode koja isparava iz biljaka i tla, uzrokujući gubitke useva, smrt stoke i nestašicu vode.
Prosečna temperatura planete je sada oko 1,2 stepena Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa iz kasnih 1800-ih. Bez tog zagrevanja, region ne bi iskusio ovu tešku poljoprivrednu sušu, navodi se u izveštaju.
Naučnici su takođe razmotrili da li su klimatske promene krive za nedostatak kiše, ali su zaključili da nema ukupnog uticaja.
Izveštaj je otkrio da, iako klimatske promene doprinose verovatno duplo nižim padavinama tokom sezone „dugih kiša“ u regionu, koja traje od marta do maja, one zapravo čine „kratke kiše“, između oktobra i decembra, dužim.
Razlog zašto je ovaj vlažniji trend izostao na Rogu Afrike tokom poslednjih nekoliko godina je uticaj La Ninje, prirodnog klimatskog fenomena koji donosi sušnije uslove u regionu tokom perioda kratkih kiša.
Globalno zagrevanje čini suše širom sveta dužim i ekstremnijim.
Ogromna suša koja je pogodila severnu hemisferu prošlog leta, uključujući velike delove SAD, Evrope i Kine, bila je 20 puta verovatnija zbog klimatske krize, prema oktobarskoj analizi Svetske grupe za vremensku atribuciju.
Naučnici kažu da će suše postati još veće ako svet nastavi da sagoreva fosilna goriva.
Regioni koji su već ranjivi suočavaju se sa najgorim uticajima. Katastrofa izazvana klimatskim promenama na Rogu Afrike donela je razaranja regionu koji već pati od niza problema, uključujući globalno povećanje cena nakon ruske invazije na Ukrajinu i smrtonosne unutrašnje sukobe.
Veliki deo stanovništva su farmeri koji se oslanjaju na padavine za useve i stoku. Oni su još više osiromašili jer su kiše nestale. Procenjuje se da je najmanje 8 miliona domaćih životinja uginulo tokom suše.
„Ovo je zapravo primoralo ljude da migriraju u druge regione u potrazi za vodom ili pašnjakom za svoje useve, ili samo hranom za svoje porodice“, rekla je Fibi Vafubva, savetnica u Međunarodnoj federaciji Crvenog krsta-Crvenog polumeseca u Keniji.
Prema izveštaju, oko 1,7 miliona ljudi u Etiopiji i Somaliji moralo je da napusti svoje domove zbog uticaja suše, a nivoi gladi su ogromni. Više od 20 miliona ljudi na Rogu Afrike gurnuto je u siromaštvo i glad. Prema Visokom komesarijatu Ujedinjenih nacija za izbeglice, ovaj broj je možda I znatno veći.
U Somaliji, koja se nalazi na ivici gladi, procenjuje se da je više od 43.000 ljudi stradalo od suše, od kojih su polovina bila deca mlađa od pet godina.
„Skoro polovina stanovništva zemlje je pogođena, preko 3 miliona ljudi je raseljeno“, rekao je za Si-En-En Mamunur Rahman Malik, predstavnik Somalije u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.
„Zemlja nastavlja da plaća cenu globalnog zagrevanja i klimatskih promena“, dodao je on.
„Rezultati ove studije pokazuju da će česte višegodišnje suše praćene toplotnim ekstremima, tokom glavne kišne sezone, ozbiljno uticati na sigurnost hrane i zdravlje ljudi na Rogu Afrike jer zemlja nastavlja da se zagreva“, rekao je Džojs Kimutai, glavni meteorolog i klimatski naučnik u kenijskom meteorološkom odeljenju.
Region doživljava izvesno olakšanje tokom tekuće kišne sezone, iako je doneo bujne poplave u delovima Kenije, Somalije i Etiopije.
„Očekuje se da se suša bliži kraju“, rekao je Chris Funk, direktor Centra za klimatske opasnosti u UC Santa Barbara.
Međutim, put do oporavka će biti veoma dug. Trenutne kiše „nisu dovoljne“ da bi se videlo veće poboljšanje u obezbeđivanju hrane, objasnio je Kimutai. Region može očekivati ekstremnije sušne uslove u budućnosti.
Kako se svet nastavlja sa zagrevanjem, „očekujemo da ćemo videti kombinovani efekat malih padavina sa (visokim) temperaturama koje izazivaju ekstremne suše u ovom delu sveta“, rekla je ona.
E2 portal (Euractiv)