Za Zapadni Balkan je od najveće važnosti da što pre dobije fond za pravdenu tranziciju na zelenu ekonomiju sa fosilnog goriva, navodi se u novoj analizi jedne grčke neprofitne organizacije.
Takođe je značajno da podrška regionima u kojima se proizvodi ugalj na Zapadnom Balkanu bude prioritet kako bi se uspešno odgovorilo na ekonomske i socijalne uticaje prelaska na čistije energije.
Nezavisni instutut Grin tenk (Green Tank) je na osnovu rezultata analize preporučio onima koji odlučuju na Zapadnom Balkanu i Evropskoj komisiji da kod kreiranja fonda za pravedenu tranziciju uzmu u obzir brzinu prelaska na čistu energiju kako bi se tačno i pošteno procenila hitnost tranzicije za svaku zemlju.
Ukazuje se i da zagađenje vazduha zbog upotrebe uglja u regionu ne utiče samo na šestorku sa Zapadnog Balkana, već i na članice EU.
„Planirajte tranziciju, ne čekajte da finansijska sredstva budu na raspolaganju. Oni koji krenu ranije, imaće dodatne finansijske koristi, kao i zagarantovane ekološke koristi i znatno smanjenje klimatskih performansi“, ističe se u analizi Grin tenka urađenoj uz podršku mreže CEE Benkvoč (Bankwatć).
U analizi nezavisnog instututa je razrađeno više scenarija sa ciljem da se razvije pravedan metod za alokacije iz fonda koji bi bio poput Fonda za pravednu tranziciju (JTF) EU, a s obzirom na obim izazova na Zapadnom Balkanu i hitnost rešavanja problema.
Fond za pravednu tranziciju koji je uspostavila EU vredan je 17,5 milijardi evra a cilj je da se pomogne zemljama i regionima Unije u prelasku sa fosilnog goriva na zelenu ekonomiju.
Kriterijumi u analizi su bili zavisnost svake zemlje Zapadnog Balkana od uglja i nafte, klimatske ambicije, ekološki uticaj korišćenja uglja i finansijske mogućnosti svake zemlje da izađe na kraj sa izazovima prelaska sa fosilnog goriva na zelenu energiju.
Na osnovu tih kriterijuma i zvaničnih podataka, Grin tenk je razradio šest scenarija postepenog napuštanja uglja na Zapadnom Balkanu i istakao da bi klimatske ambicije po kojima je izlazak iz uglja predviđen u kraćem roku doprinele da zemlja dobije veća sredstva.
Srbija bi u pet od analiziranih šest scenarija dobila najviše od što ranijeg napuštanja uglja, 45% potencijalnog fonda za pravednu tranziciju.
BiH bi mogla da dobije 35% i čak premaši udeo Srbije ako bi najavila napuštanje uglja do 2030. a Srbija i Kosovo ostali kod toga da napuste ugalj 2050. odnosno 2040.
Dalje se navodi da bi Kosovo, ako bi se obavezalo da napusti ugalj do 2030. dobilo 24% sredstava fonda.
Severnoj Makedoniji bi to što se obavezala da napusti ugalj do 2027. omogućilo da povuče 13% sredstava iz fonda ili gotovo dva puta više nego ako zavsinost od uglja produži do 2050.
Crna Gora bi, navodi se dalje, mogla gotovo da utrostruči svoj udeo u fondu na 4% ako bi odlučila da „penzioniše“ jedinu termoelektranu 2022. umesto 2035, kao što se obavezala.
Kada je reč o Albaniji, ta zemlja ne proizvodi energiju iz uglja.
Prema podacima navedenim u analizi, Srbija iz uglja proizvodi 68% struje, Severna Makedonija 60, Crna Gora 44, Kosovo 95 a BiH 63%.
E2 portal (Euractiv)
