Više od 100 svetskih lidera obavezaće se da će okončati krčenje šuma do 2030. godine, što je prvi veliki dogovor na klimatskom samitu COP26 u Glazgovu.
Među zemljama koje će se obavezati su i Kanada, Brazil, Rusija, Kina, Indonezija i Demokratska Republika Kongo, gde se nalazi oko 85 odsto svetskih šuma.
„Ovi veliki ekosistemi – ove katedrale prirode – pluća su naše planete“, rekao je britanski premijer Boris Džonson, domaćin dvonedeljnog samita o klimi u Glazgovu.
Obećanje uključuje više od 16 milijardi evra javnih i privatnih sredstava.
Stručnjaci su pozdravili taj potez, ali su upozorili da prethodni dogovor iz 2014. „uopšte nije uspeo da uspori krčenje šuma“ i da je potrebno ispuniti obaveze.
Seča drveća doprinosi klimatskim promenama jer šume, koje apsorbuju ogromne količine ugljen-dioksida, nestaju.
Deo sredstava će ići zemljama u razvoju za obnovu uništenog zemljišta, borbu protiv šumskih požara i podršku starosedelačkim zajednicama.
Vlade 28 zemalja takođe će se obavezati da će sprečiti krčenje šuma zarad trgovine poljoprivrednih proizvoda kao što su palmino ulje, soja i kakao.
Ove industrije podstiču gubitak šuma tako što seče drveće kako bi se stvorio prostor za životinje za ispašu ili za uzgoj poljoprivrednih kultura. .
Više od 30 najvećih svetskih kompanija će se obavezati da će prekinuti ulaganja u aktivnosti povezane sa krčenjem šuma.
Za zaštitu druge najveće tropske prašume na svetu – u basenu Konga – biće osnovan fond od 1,3 milijardi evra.
Sporazum o prestanku krčenja šuma do 2030. godine potpisaće mnoge zemlje.
Među njima i Indonezija, najveći svetski izvoznik palminog ulja, proizvoda koji se nalazi u svemu, od šampona do keksa.
Proizvodnja dovodi do uništavanja drveća i gubitka teritorije starosedelačkog stanovništva.
Ogromne prirodne šume Rusije, sa više od jedne petine drveća na planeti, apsorbuju više od 1,5 milijardi tona ugljenika godišnje.
U najvećoj prašumi na planeti, Amazoniji, krčenje šuma je 2020. godine pod brazilskim predsednikom Žairom Bolsonarom ubrzano na 12-godišnji maksimum.
Mnogi ljudi koji žive u Amazoniji, među kojima su i neka i urbana područja, zavise od šume za život i potrebna im je podrška.
E2 portal (BBC)
