Svetski dan vetra, koji se obeležava svake godine 15. juna sa ciljem podizanja svesti o važnosti energije vetra za energetsku tranziciju i zeleniju planetu, svet dočekuje sa podatkom da je kumulativna snaga vetroparkova premašila brojku od 1 TW, što 2023. čini najboljom godinom za vetar do sada.
I Srbija povećava kapacitete iz dana u dana, pa je ukupna snaga vetroparkova u našoj zemlji trenutno više od 500 MW. Do sada je u Srbiji izgrađeno 8 vetroparkova sa svim dozvolama, dok su dva u probnom radu. Podignuto je 172 vetrogeneratora.
Dva vetroparka su u fazi izgradnje – VE Pupin u Kovačici sa instalisanom snagom od 95.5 MW i VE Kostolac ukupne snage 66 MW. Očekuje se izgradnja dodatna tri vetroparka koji su bili pobednici aukcija za dodelu tržišnih premija za obnovljive izvore energije: Vetrozelena, Čibuk 2 i Crni vrh, kao i održavanje novih aukcija za 300 MW iz energije vetra.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović najavila je da se, do kraja godine, realizacijom započetih investicija, očekuje povećanje kapaciteta vetroelektrana u Srbiji za blizu 40 odsto.
I svet obara rekorde u ovoj oblasti – 2023. bila je najbolja godina za vetar do sada. Izgrađene su nove vetroelektrane ukupne snage 117 GW, i prvi put kumulativna snaga vetroparkova premašila je brojku od 1 TW, prema podacima Globalnog saveta za energiju vetra.
Sa 75 GW vetroelektrana u 2023, Kina je postavila novi lični rekord i ostvarila udeo od čak 65% u globalnim instalacijama vetra. Slede Sjedinjene Američke Države, Brazil, Nemačka i Indija.
Kada je reč o Evropi, najveći udeo energije vetra u svom energetskom miksu imaju Danska sa 56% i Irska sa 36%. Tokom 2023. godine instalirano je 18.3 GW novih kapaciteta energije vetra. Od toga su države članice Evropske unije instalirale 16.2 GW, što je rekordna količina koja je instalirana u jednoj godini, saopštio je WindEurope. Rekorder po izgrađenim kapacitetima je Nemačka, slede Holandija i Švedska. Ipak, instalirana količina nije dovoljna – potrebno je 33 GW novih kapaciteta svake godine kako bi EU postigla klimatske i energetske ciljeve postavljene za 2030, izračunao je WindEurope.
Članovi OIE Srbija u razvoju imaju više od 1 GW projekata
Proslavi Svetskog dana vetra pridružuje se i Udruženje OIE Srbija, čiji su osnivači kompanije koje u našoj zemlji proizvode električnu energiju koristeći snagu vetra.
Menadžerka OIE Srbija Danijela Isailović podseća da Evropa, iz energije vetra, prema podacima WindEurope, dobija oko 19 posto električne energije.
– Srbija je daleko ispod tog procenta, mada su sve češći dani kada aplikacija Energy flux pokazuje da iz vetra dobijamo oko 10 posto električne energije. I Evropa i Srbija očekuju i mogu mnogo da dobiju iz vetra. U Srbiji nove megavate iz energije vetra očekujemo od pobednika održanih i budućih aukcija, ali treba razmišljati i o projektima koji ne mogu ili ne žele da učestvuju na aukcijama, kao i o sudbini projekata koji uslove priključenja dobijaju po novim pravilima. Ti izazovi će biti tema konferencije OIE Srbija 2024 koja se održava u septembru – najavljuje Isailovićeva.
Ona ističe da su članovi OIE Srbija izgradili ukupno 312 MW, među kojima je i najveća vetroelektrana u Srbiji, Čibuk 1.
– U izgradnji imaju isto toliko (Pupin, Crni vrh i Kostolac) što će biti dodatno pojačano očekivanim početkom izgradnje VE Čibuk 2. U razvoju naši članovi imaju više od 1 GW kvalitetnih projekata, od kojih su neki u potpunosti spremni za izgradnju. Član OIE Srbija, Nordex, ima lidersku poziciju kao proizvođač vetrogeneratora, kao i naši članovi koji se bave izvođenjem radova i isporukom opreme. Značajno doprinosimo razvoju sektora energije vetra u Srbiji – zaključila je Isailovićeva.
E2 portal
