Izveštaj o globalnom statusu obnovljivih izvora energije za 2022. tvrdi da je udeo vetra i sunca u globalnom energetskom miksu porastao minimalno u poslednjoj deceniji.
REN21 je međunarodna mreža energetskih strategija koju čine predstavnici industrije, naučnici i neke vlade. U pravljenju njihovog 17. godišnjeg izveštaja o stanju je učestvovalo preko 600 stručnjaka. Cilj je da naprave realno stanje onoga što se zaista dešava u pogledu obnovljive energije.
Fosilna goriva pokrivaju porast potrošnje energije
Studija kaže da je prelazak na obnovljivih izvora energije, u suštini, zastao. Upotreba uglja, nafte i gasa i dalje dominira u ukupnoj potrošnji energije.
„Udeo obnovljive energije se u poslednjoj deceniji pomerio sa 10,6% na 11,7%, ali fosilna goriva, sav ugalj i gas su se pomerili sa 80,1% na 79,6%. Dakle, stagniraju“, rekao je Rana Adib, izvršni direktor REN21.
„A pošto potražnja za energijom raste, to zapravo znači da trošimo više fosilnih goriva nego ikad.“
Kad se svet oporavio od korone 2021. godine, došlo je do značajnog porasta ukupne upotrebe energije. Taj rast potražnje je pokriven fosilnim gorivima. Ovo je rezultiralo velikim porastom emisija CO2, koje su se globalno povećale za oko 2 milijarde tona.
Ruska invazija na Ukrajinu je dodatno povećala neizvesnost, s obzirom da vlade pribegavaju energetskoj stabilnosti koju im pružaju fosilna goriva.
Dekarbonizacija transporta izuzetno važna
Kako su cene energije porasle za potrošače, neke zemlje, uključujući Veliku Britaniju, uvele su nove poreze na profit proizvođača nafte i gasa.
Međutim, mnoge zemlje su takođe donele nove subvencije za fosilna goriva.
„Globalno trošimo 11 miliona dolara po minutu na subvencionisanje fosilnih goriva. U 2020. ovo je iznosilo 7% globalnog BDP-a“, rekao je Rana Adib.
„Ovo očigledno stvara sistem koji je neuravnotežen, jer iako je obnovljiva energija ekonomska alternativa fosilnim gorivima, ne postoji fer tržište“ navodi Rana Adib.
Obnovljiva energija je dostigla 10% globalne proizvodnje električne energije u 2021. godini. Međutim problemi leže u izazovnim oblastima kao što je transport.
Automobili, kamioni, brodovi i avioni učestvuju sa 32% ukupne finalne potrošnje energije, ali je zelena energija prošle godine imala samo 3,7% učešća.
Prema rečima Rane Adiba, spor napredak naglašava kritičnu važnost politika u pomeranju tržišta i stavova.
„Realnost je da će sa zabranom motora sa unutrašnjim sagorevanjem biti doneta regulatorna obaveza da ih se odreknemo. Vidimo trend u industriji električnih vozila, koji ima eksponencijalni rast, i mislim da je ovo prilično ohrabrujuće.“
„Energetska tranzicija je naš spas“
Takođe je izostao napredak u pogledu političkih obećanja datih na velikoj međunarodnoj klimatskoj konferenciji COP26 prošle godine.
Dok je 135 zemalja dalo ciljeve da će postići neto nultu emisiju do 2050. godine uoči sastanka u Glazgovu, samo 84 su imale cilje da potpuno se oslone na obnovljive izvore energije.
Ali to je bilo pre nego što su svet poremetili događaji u proteklih šest meseci.
Rastuće cene energenata znače da vlade sada posežu za svakim alatom da olakšaju teret svojim građanima.
I to bi možda moglo da dovede do velikog porasta izgradnje obnovljivih izvora energije, jer oni nisu samo mnogo jeftiniji od fosilnih goriva, već su privlačniji i iz drugih razloga.
„Energetska tranzicija je naš spas“, rekla je Tereza Ribera, potpredsednica španske vlade.
„To će omogućiti inovativne poslovne modele i oblike organizacije, transformisati lance vrednosti, preraspodeliti ekonomsku moć i oblikovati upravljanje na nove načine koji su više usmereni na ljude. Sa pravim ulaganjima u tehnologiju, obnovljivi izvori su jedini izvori energije koji svakoj zemlji na svetu nude šansu za veću energetsku autonomiju i bezbednost“ navodi Tereza.
E2 portal (Energija Balkana)
