Novo istraživanje pokazuje ne samo da je u Srbiji usled klimatskih promena u proseku sve toplije, već i da je ovdašnja klima u decenijama pre 90-tih godina prošlog veka bila relativno „stabilna”. Trenutak promene se događa upravo onda kada bi zbog klimatskih promena i trebalo da se dogodi, piše Klima 101.
Kako piše Klima 101, u novom istraživanju Anđela Vučićević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu pokazuje koliko srednje mesečne temperature u prestonici danas drastično odstupaju od proseka iz prve polovine 20. veka.
Naime, za potrebe tog istraživanja određena je jedna „normala” tj. referentna vrednost srednje temperature za svaki mesec u godini. Zatim su naučnici posmatrali, iz decenije u deceniju, tokom perioda od skoro 100 godina, koliki je broj meseci koji u svakoj od tih decenija imaju višu, a koliki broj meseci nižu prosečnu temperaturu.
Rezultat je i više nego jasan: nekada je broj „toplijih” i broj „hladnijih” meseci bio relativno ujednačen – tj. bio je, grubo rečeno, sličan broj toplijih i hladnijih meseci u toku svake decenije. Ali to pravilo se od 80-tih i 90-tih godina prošlog veka menja, i do danas razlika postaje ogromna: broj toplijih meseci je dramatično veći od hladnijih, i svake decenije ta razlika nastavlja da raste.
Za normalu temperatura uzet je period od 1901. do 1930. godine. Referentne vrednosti su izračunali tako što su uzeli vrednosti za srednje mesečne temperature i zatim pronašli njihov prosek. Evo kako su izgledale prosečne srednje mesečne temperature u Srbiji pre otprilike jednog veka:
Januar 0,80 °C
Februar 2,21 °C
Mart 8,23 °C
April 12,48 °C
Maj 17,61 °C
Jun 20,61 °C
Jul 22,75 °C
Avgust 22,05 °C
Septembar 17,95 °C
Oktobar 12,91 °C
Novembar 7,38 °C
Decembar 3,46 °C
U istraživanju je nakon toga za svaku dekadu posmatrano koliko je puta srednja mesečna temperatura bila viša, tj. iznad normale (za taj mesec). Broj meseci koji su bili iznad normale su na grafiku označeni crvenom bojom, a srednje mesečne temperature ispod normalne plavom, za svaku dekadu od 1931. do 2020. godine.
Naravno, za svaku dekadu, ukupan broj meseci je 120.
U prvim decenijama tokom posmatranog perioda, broj meseci iznad i ispod normale bio je približno isti. To ukazuje da je klima bila ujednačena, odnosno stabilna.
Deluje kao da je dekada od 1971. do 1980. godine bila prekretnica: u pitanju je jedina dekada kada je bilo više meseci sa srednjom temperaturom ispod normale – tokom 63 od 120 meseci. Nakon toga, broj meseci sa temperaturom iznad normale počeo je da raste sve više i više.
U dekadi 1981-1990. broj meseci je i dalje bio približno ujednačen, a nakon toga je razlika sve znatnija. U narednoj deceniji (1991-2000) 80 meseci od ukupno 120 bilo je iznad normale; od 2001-2010. bilo ih je 85, a u poslednjoj navršenoj dekadi od 2011-2020. taj broj je čak 101 od 120.
U pitanju je jedan definitivan pokazatelj klimatskih promena na lokalnom nivou – i one ne prave sezonske razlike, jer brojka od 101 mesec iznad normale (od mogućih 120) nam govori da se odstupanja ka višim prosečnim temperaturama događaju tokom cele godine.
Po podacima do sada dostupnim za aktuelnu dekadu, što podrazumeva celu 2021. i 2022. godinu i 2023. zaključno sa aprilom, ovaj odnos ne deluje obećavajuće. Naime, do sada smo od 2021. imali 22 meseca sa srednjom temperaturom iznad normale – od mogućih 28. Mada taj odnos u teoriji može da se promeni, za sada ništa ne ukazuje na takav neki scenario.
A upravo jedan skoriji hladni period pruža nam posebno upečatljiv uvid u to koliko je naša savremena klima zapravo pomerena u odnosu na nekadašnju normalu, piše portal.
E2 portal (Klima101)
