Stalna potražnja za peletom od strane domaćinstava i industrije, stvorila je od ove proizvodnje profitabilan posao, ali i veoma zahtevan. Ove godine zbog krize energenata, njegove su cene veoma porasle. Veliki broj domaćinstava mora odvojiti skoro duple finansijske iznose za kupovinu tog ogreva, ali deo se odlučio da sami proizvode pelet od vlastitih sirovina.
Svaka vrsta biomase i njenog otpada može da bude sirovina. Sam proces proizvodnje je jednostavan i sastoji se od mlevenja, sušenja i presovanja. Masa se u mašini za peletiranje zbija i formiraju se karakteristični oblici.
U zavisnosti od sirovine, razlikujemo agro i pelet od drveta. Agropelet daje više pepela i proizvodi se od različite biomase kao što su grane, grančice, slama, kukuruzovina, koštice raznog voća, komunalni i industrijski otpad. Sirovina za drveni pelet je usitnjeno drvo i to od više vrsta, a samo bukva može samostalno da se koristi. Udeo mokrog i suvog drveta treba da bude prilagođen kako bi sagorevanje bilo zadovoljavajuće i bez formiranja veće količine pepela.
Komadići imaju cilindrični oblik dužine do tri centimetra i širine do 1,2 centimetra.
Važna je vlažnost sirovine
Brzina proizvodnje zavisi od vrste biomase, njene tvrdoće i vlage, kao i uređaja koji se koriste.
Za usitnjavanje se koriste drobilice (za usitnjavanje sečke, granja, slame, kukuruzovine) i sečkare (za usitnjavanje grana promera od pet do 30 centimetara). Optimalna veličina usitnjenih komada je između jedan i pet milimetara.
Vlažnost sirovine treba da je između 10 i 17 posto. U procesu sušenja udeo vode se smanjuje na optimalan nivo. Sirovina za peletiranje može da bude presuva, što je čest slučaj kada se koristi slama. Tada se vrši dodavanje vode kako bi dobili masu s optimalnim sadržajem vlage.
Posle sušenja potrebno je ohladiti masu, jer pri izlasku iz sušilice ima temperaturu od 60 do 80ºC. Hlađenje se obavlja u posebnim uređajima, koji će dodatno smanjiti procenat vlage. Samo peletiranje se obavlja u specijalnim uređajima – peletirkama.
Uređaji za peletiranje
One mogu da budu različite izvedbe i kapaciteta, da koriste jednu sirovinu ili kombinaciju. Tako imamo peletirke za slamu, sojinu slamu, granje, razne biomase, prostirke od živine i druge. Prema kapacitetu mogu biti male za domaćinstvo, do velikih industrijskih. Najčešće se za manje kapacitete koriste mlinovi za peletiranje, gde se pod povišenom temperaturom i pritiskom kroz rešetku istiskuje zbijena masa.
Sama tehnika proizvodnje vodi poreklo iz proizvodnje stočne hrane i zbog toga mlinovi imaju sličan izgled.
Kako bi dobili dobar pelet koji se lomi (ne treba da puca) važan je sadržaj vezivne materije lignina. Njegov se udeo povećava dodavanjem lucerke od 20 do 30 posto, stabla suncokreta oko 30 odsto, piljevine od crnogoričnog drveta (najbolji je bor) do 12 odsto. Mogu se koristiti i sredstva na bazi ligninskih materija koja se kupuju.
Pre skladištenja treba ga prethodno ohladiti. Hlađenje se vrši specijalnim uređajima koji dodatno smanjuju procenat vlage za 3 do 4 odsto.
Kada je ohlađen, a vlaga na optimalnom nivou, pristupa se pakovanju jer se tako čuva od štetnog uticaja spoljašnje vlage.
E2 portal (Agroklub)
