Srbija treba da se fokusira na male solarne elektrane umesto samo na velike projekte, jer zahtevaju manja ulaganja u elektroenergetsku strukturu i mogu biti idealna rešenja za gradske sredine, smatra vanredni profesor Elektronskog fakulteta u Nišu Milutin Petronijević.
U Srbiji postoje neophodni prirodni preduslovi, tehnička rešenja i ekonomska opravdanost da broj malih solarnih elektrana bude mnogo veći od planiranog, rekao je za Petronijević za portal Klima101.
Aktuelni nacrt Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP) predviđa da uz primenu adekvatnih podsticajnih mera Srbija do 2030. godine ima 1.730 megavata instalisanih kapaciteta solarnih elektrana, što je više nego desetostruko povećanje solarnih kapaciteta u narednih nekoliko godina.
Plan je da se ugradnja solara nakon 2030. godine drastično ubrza, ali Petronijević ukazuje da elektroenergetski sistem Srbije, u svom sadašnjem obliku, nije projektovan da u potpunosti može da odgovori na te izazove.
Prema INEKP-u, male elektrane bi do 2030. trebalo da dostignu značajnu vrednost instalisane snage (oko 500 MW) što je manje od trećine ukupno planiranih solarnih kapaciteta Srbije.
„Moj stav je da problem potražnje, a posebno kada govorimo o sopstvenoj potrošnji domaćinstava, možemo rešiti fokusiranjem na male fotonaponske elektrane nasuprot velikim projektima elektrana koje bi bile priključene na prenosni sistem“, rekao je Petronijević.
On je dodao da Srbija ima veći solarni potencijal nego npr. Nemačka, jer jednostavno, ima više Sunca i sunčanih dana.
Sa druge strane, tehnički preduslovi podrazumevaju dostupnost pouzdanih tehnologija, kao i kvalifikovanih instalatera i projektanata, ali i odgovarajući pravni okvir.
„Po mom mišljenju, svi ovi preduslovi su poslednjih godina makar donekle ispunjeni: na tržištu je prisutan veliki broj proizvođača fotonaponske opreme, a doneseno je i više propisa, preporuka i uredbi koji uređuju ovu oblast“, naveo je Petronijević.
Na kraju, doado je, svetski trendovi pokazuju da će krajem ove decenije očekivana nivelisana cena energije iz fotonaponskih elektrana rezidencijalnog tipa biti oko pet centi po kilovat-času, što je manje nego iz bilo kog drugog izvora električne energije.
„Pitanje nije da li se treba okrenuti solarnoj energiji, jer je tu odgovor očigledno pozitivan, već kako to uraditi uz optimalna ulaganja, i to ne samo elektroenergetskih kompanija, nego i običnih građana i budućih proizvođača energije“, istakao je Petronijević.
Srbija, prema njegovom mišljenju treba da se osloni na domaće stručnjake koji treba da daju smernice za investicije.
Međutim, pošto nema dovoljno novca niti vremena da dostigne druge zemlje u razvoju ovih tehnologija, Petronijević smatra da Srbija treba da forsira proizvodnju energije iz sopstvenih, malih fotonaponskih elektrana kojima bi se dominantno rešile potrebe sopstvene potrošnje domaćinstava, a i buduće dopune električnih vozila.
„Na taj način bismo najefikasnije koristili dostupnu energiju, ne bismo opterećivali prenosni i distributivni sistem i ujedno bismo sprečili nepotrebno zauzeće zemljišta za fotonaponske elektrane“, ocenio je Petronijević.
Za to bi bila neophodna neka vrsta lokalnog skladišta električne i toplotne energije, kao i da domaćinstvo ima neku vrstu sopstvenog sistema za upravljanje energijom, u cilju optimalnog korišćenja dostupne energije i ekonomske opravdanosti investicije.
„Cilj je u svakom slučaju da se najveći deo energije iskoristi u samom domaćinstvu na dnevnom nivou, a da se što manje energije predaje ili preuzima iz distributivne mreže“, istakao je Petronijević.
Petronijević je jedan od osnivača multidisciplinarne istraživačke grupe UNIGREEN koja, između ostalog istražuje koncept autonomnih mikromreža koji omogućava energetsku samostalnost i sigurnost potrošača ili grupe potrošača, što može posebno biti značajno za osetljive potrošače bitne za funkcionisanje društva, kao što su bolnice, komunikacioni servisi, javne hitne službe.
E2 portal (Beta)
