U okviru Zelenog plana do 2030. Evropska unija za balkanske zemlje planira investicije za prelazak sa uglja na obnovljive izvore ili gas koje će subvecionisati. Evropska investicona banka je već opredelila povoljna sredstva za zelenu energiju u regionu. Od Srbije se očekuje da što pre pripremi projekte jer ih, kažu, za takva ulagnja, još nema dovoljno.
– Da prestajemo sa ulaganjem u fosilna goriva zaključno sa 2021. godinom i da, dajemo snažnu podršku bezbednim, obnovljivim i održivim izvorima energije za koje ćemo pokriti i do 75 posto vrednosti projekta – navodi Dubravka Negre, direktorka Evropske investicione banke za Zapadni Balkan.
U fokusu su im investicije u balkanske zemlje gde je ugalj još uvek glavni izvor električne energije. Srbija kao i države okruženja obavezala se da će postepeno zatvarati zastarele termoblokove. A velikim zagađivačima Brisel već preti uvođenjem i penala za emisije štetnih gasova, što već plaćaju u članicama Unije.
– To znači da će sva struja koja bude izvezena iz Srbije a napravljena u ovim prljavim tehnologijama biti opterećena izvoznom taksom pa samim tim i skuplja i manje konkurentna – ukazuje Velimir Gavrilović, direktor kompanije Energia Gas and Power.
Stručnjaci veruju da će Srbija obezbediti zadatu kvotu od 27 odsto energije iz obnovljivih izvora. Već imamo gotovo 500 megavata energije iz vetra, a energija iz sunca sa ogromnim potencijalom, šansa je da se iskoriste evropska sredstva.
– Biće 27 posto sigurno jer imate već sada u EMS-u zahteva za 1.000 novih megavata – navodi Velimir Gavrilović.
Izgradnja kapaciteta za proizvodnju i skladištenje energije vetra i sunca zahteva podršku i privatnog i javnog sektora. Teži se komercijalnim projektima jer je zelena energija sve isplativija i bez podsticaja.
– Zbog pada cene opreme u solar u ovom trenutku svi projekti mogu da se isplate u proseku za šest godina ako trošite energiju za svoje potrebe – ističe Zoran Bojović, direktor kompanija Noleko i Unipromet.
E2 portal (RTS)
