Na balkonima u Nemačkoj sve češće se mogu videti solarni paneli. Oni smanjuju troškove za struju, a pomažu i u zaštiti klime. Samo, da li se to isplati? I na šta bi trebalo obratiti pažnju?
U Nemačkoj vlada prava pomama za solarnim modulima koji se instaliraju na balkonu ili nekom drugom odgovarajućem mestu. Prema podacima Savezne agencije za mreže, u prvom tromesečju ove godine broj prijavljenih takvih mini-postrojenja povećan je sedam puta u odnosu s istim period prošle godine.
„Tržište je ogromno, do 2030. bi u Nemačkoj moglo da bude instalirano 12 miliona takvih mini-postrojenja“, procenjuje za DW stručnjak za solarne module Kristijan Ofenhojzle.
On je pokretač veb-stranice MachDeinenStrom.de na kojoj zainteresovani mogu da se informišu o mogućnostima takvih solarnih postrojenja. Ako se trend nastavi, za sedam godina bi svaki četvrti stan u Nemačkoj mogao da ima takvo solarno mini-postrojenje.
I u Kini su mala solarna postrojenja sve omiljenija. U milionskoj metropoli Hangdžouu ih recimo veoma često ugrađuju na velikim stambenim zgradama u kojima se stanovi iznajmljuju, kaže Hans-Jozef Fel iz firme „Energy Watch Group“.
U Italiji, najveći tamošnji snabdevač električnom energijom „Enel“ propagira takvu vrstu proizvodnje električne energije za vlastite potrebe. Veliko interesovanje za tu tehniku koja se lako instalira, Ofenhojzle je uočio i u drugim evropskim zemljama – u Poljskoj, Francuskoj, Holandiji, Velikoj Britaniji, Austriji, Švajcarskoj i Mađarskoj.
Kako funkcionišu solarni moduli za utičnicu?
Mala solarna postrojenja imaju najčešće jedan do tri solarna panela. Oni se pričvrste na balkon, na zid kuće, na terasu, negde u bašti ili na krovu. Mogu da ih koriste i oni koji iznajmljuju stan, ali da bi ih postavili moraju da zatraže dozvolu stanodavca. Mala solarna postrojenja ili tačnije aparati za proizvodnju struje, čovek može i sam da instalira, bez pomoći električara ili nekog drugog zanatlije.
Jednosmerna struja koja nastaje u solarnom modulu sprovodi se do kutije, odnosno invertera, u kojem se pretvara u naizmeničnu, a onda se ona preko običnog utikača u zidu uvodi u kućnu mrežu. Struja proizvedena u solarnom aparatu po pravilu se troši u domaćinstvu, ali višak može da ode i u javnu mrežu.
Koliko struje proizvodi solarni modul za balkon?
Količina proizvedene struje zavisi od jačine sunca na određenom području i usmerenja solarnih panela. U Africi, na Bliskom istoku, u Australiji, delovima Kine, Latinske Amerike i SAD, solarni modul od 400 vata može da proizvede i do 800 kilovat sati struje za godinu dana.
U Nemačkoj i na drugim mestima u centralnoj Evropi, količina proizvedene struje je otprilike upola manja. Optimalno je da se modul okrene ka jugu i pod određenim uglom, tako da sunčevi zraci padaju što direktnije na solarni panel.
Ako nije moguće modul postaviti pod određenim uglom, količina proizvedene struje će biti manja. Ako je modul od 400 vati postavljen najbolje moguće – na zid ili ogradu balkona na južnoj strani – u Nemačkoj je moguće proizvesti oko 260 kilovati sati za godinu dana. Ako je okrenut ka istoku ili zapadu, onda oko 190 kilovati sati.
Da li je balkonski modul dovoljan za domaćinstvo?
U razvijenim zemljama potrošnja struje je velika. Domaćinstvo s četiri osobe u Nemačkoj troši oko 4.000 kilovat sati struje godišnje, domaćinstvo s dve osobe oko 1.500 kilovat sati.
Dobro usmereni solarni modul od 400 vati može tokom proleća i leto da proizvede oko 320 vati, ako je malo oblačno samo polovinu toga, a ako je veoma oblačno samo oko 50 vati. U jeseni i zimi, ako je vedro, takav modul može da proizvede oko 160 vati, a ako je veoma oblačno samo oko 20 vati. To znači da balkonski modul pokriva samo mali deo potreba domaćinstva za strujom.
Koliko košta balkonsko solarno postrojenje?
Malo balkonsko solarno postrojenje s jednim do tri modula u Nemačkoj košta između 400 i 1.200 evra. Ako je cena struje između 30 i 50 centi po kilovat satu, troškovi nabavke se amortizuju za šest do devet godina, procenjuje Tomas Zeltman iz Saveza za solarnu privredu u Berlinu.
Nakon toga bi struja koju proizvodi balkonsko solarno postrojenje, prema njegovoj računici, bila besplatna još najmanje desetak godina. Jer, solarni moduli obično imaju rok trajanja oko 25 godina, a sklop za pretvaranje jednosmerne u naizmeničnu struju oko 15 godina.
Da li su balkonski solarni moduli bezbedni?
„Načelno su balkonski solarni aparati veoma bezbedni, do sada nisu poznate nikakve štete“, kaže Zeltman. Ipak, on preporučuje da se takvi aparati kupuju samo u specijalizovanim prodavnicama ili kod specijalizovanih ponuđača preko interneta. Kod njih su komponente prilagođene jedne drugima, a može se dobiti i pomoć prilikom instalacije, ukoliko je to potrebno.
Instalacija balkonskih solarnih postrojenja dozvoljena je u sve više zemalja. U Evropskoj uniji je dozvoljena u 25 od 27 zemalja-članica. Samo u Belgiji i Mađarskoj balkonski solarni aparati za sada nisu dozvoljeni.
Uvođenje do 800 vati solarne energije preko utičnice u mrežu u domaćinstvu smatra se tehnički neproblematičnim. Vodovi struje u domaćinstvu obično su predviđeni za struju do 3.500 vati i zato nemački Stručni savez elektrotehnike i elektronike (VDE) ne vidi da tu postoji bilo kakav problem.
Nemačka savezna vlada smatra da takva mala solarna postrojenja mogu doprineti energetskom zaokretu, pa bi trebalo da bude pojednostavljeno i izdavanje dozvole za instalaciju, a snaga dozvoljenih balkonskih solarnih modula trebalo bi da bude povećana sa sadašnjih 600 na 800 vati.
Važno je takođe da moduli budu dobro pričvršćeni za balkon ili zid, kako bi mogli da izdrže vetar i druge vremenske uslove.
Zadovoljstvo zbog sopstvene struje
Stručnjaci se slažu da balkonska solarna postrojenja mogu da pokriju samo mali deo budućih potreba za električnom energijom. Istovremeno, biće potrebno i mnogo velikih solarnih postrojenja na krovovima i velikim solarnim parkovima.
Ali, balkonski moduli imaju još neke prednosti. Oni ljudima pričinjavaju zadovoljstvo zbog „proizvodnje sopstvene struje“, a ljudi će zbog toga skupljati iskustva, pa tako unaprediti i druge oblike snabdevanja električnom energijom koji manje štete klimi, kaže Leo Ganc iz međunarodne firme za istraživanje tržišta EUPD iz Bona. „Ta balkonska solarna postrojenja veoma su važna jer se ljudi i tako mobilišu za energetski zaokret.“ Ljudima je potrebna identifikacija i pristup rešenjima za energetski zaokret, i zato su ta mala postrojenja „politički veoma jak signal“, zaključuje Ganc.
E2 portal (DW)
