Prema novoj studiji Centra za istraživanje klime i atmosfere Kiparskog instituta, 89% projektovane potražnje za energijom u istočnom Mediteranu i na Bliskom istoku 2050. godine može da se pokrije putem obnovljivih izvora energije (OIE) na nivou komunalnih preduzeća. Kako se navodi, Egipat ima izuzetno visok potencijal za postizanje viška proizvodnje energije od 76 GW na sat.
Grčkoj će možda biti potrebne manje energetske usluge da bi se OIE uključile u mrežu. Ujedinjeni Arapski Emirati i Iran mogu da imaju relativno visoke deficite električne energije ako se oslanjaju isključivo na potencijal OIE na nivou komunalnih preduzeća.
Solarna energija i energija vetra
Aktuelni energetski prelazak sa konvencionalnih goriva na obnovljive izvore energije (OIE) dao je državama potencijal za postizanje nivoa energetske samodovoljnosti za koji se ranije smatralo da je nedostižan. OIE u obliku solarne energije i energije vetra su trenutno vodeća alternativa proizvodnji fosilnih goriva.
Precizno određivanje lokacija i faktori ograničenja efikasnosti vezani za sadašnje i buduće klimatske varijable su od suštinskog značaja za omogućavanje tranzicije zelene energije predviđene za 2050.
Mediteran i Bliski Istok imaju veliki potencijal OIE
Region Mediterana i Bliskog istoka (EMME) ima potencijal da iskoristi ogromne količine OIE. Rezultati pokazuju da bi do 2050. godine sedam zemalja u regionu moglo da se transformišu u neto izvoznike energije, dok bi preostalih devet moglo da ostane zavisno od uvoza energije ili fosilnih goriva.
Egipat se pojavljuje kao energetska supersila, sa potencijalnom proizvodnjom viška energije od 76 GVW/h, po satu, dok se Ujedinjeni Arapski Emirati mogu suočiti sa godišnjim deficitom od 955 TWh.
Grčka, Oman i Jemen imaju najveći potencijal za funkcionisanje vetroelektrana na moru, dok će Kipru biti potreban kapacitet za skladištenje solarne energije, dodaje se u studiji Kiparskog instituta.
E2 portal (ResearchGate)