Slovenija će najkasnije do 2033. godine prestati s proizvodnjom električne energije iz uglja, najavila je slovenačka vlada.
Takvo rešenje predviđa i usvojena „nacionalna strategija za izlazak iz uglja“ i „restrukturiranje“ dve pokrajine u kojima još deluju aktivni kopovi uglja kao značajna ekonomska delatnost, piše SEEbiz, prenosi Biznis.rs.
Strategijom je predviđeno da će najkasnije do 2033. godine ugalj izaći iz upotrebe kada je u pitanju proizvodnja električne struje, a njeno usvajanje znači da regije mogu da počnu da koriste neometan pristup fondu za pravednu energetsku transformaciju, u okviru koga će Slovenija iz evrope dobiti skoro 250 mil EUR sredstava, saopšteno je iz vlade.
Iz termoelektrane Šoštanj, koja koristi ugalj za proizvodnju električne energije, Slovenija osigurava trećinu proizvodnje struje, dok ostale dve trećine najvećim delom osiguravaju hidrocentrale i nuklearka Krško.
Šesti blok termoelektrane Šoštanj počeo je da radi 2015. godine i koštao je više od milijardu evra, pa se u polemikama smatra velikim investicionim promašajem, odnosno propalom investicijom, kako sa ekonomskog, tako i sa ekološkog gledišta.
Kako pišu slovenački mediji, termoelektrana godinama radi nerentabilno i s gubicima.
Prošle godine termoelektrana je proizvela skoro četiri miliona tona ugljen-dioksida, a zbog udvostručenja cena emisijskih kupona proizvodna cena električne energije postaje sve veća.
Nemačka napušta ugalj do 2030, cilj 100% čista struja do 2035.
I Vlada Nemačke najavila je da ta zemlja napušta ugalj do 2030. godine i da želi da dostigne 100% čistu električnu energiju do 2035. godine, prenosi Tanjug.
Cilj kojem Nemačka stremi je da se od 2035. godine električnom energijom snabdeva isključivo pomoću obnovljivih izvora i zelenog vodonika, najavio je ministar privrede i klimatske zaštite Robert Habek.
Plan je i da Nemačka u potpunosti napusti ugalj do 2030, osam godina pre prethodno postavljenog roka, prenosi portal Klima101.
Prema predstavljenim planovima obnovljivi izvori bi do kraja decenije trebalo da dostignu 80% udela u proizvodnji struje, što je dvostruko više nego u 2021.
Trenutno veće oslanjanje na ugalj, od oko 28%, pripisuje se odluci vlade Angele Merkel da tokom ove godine ugasi sve nuklearne reaktore.
Solarne elektrane biće obavezne na novim komercijalnim zgradama i standard za novoizrađene kuće, dodao je ministar Habek. Prema njegovim rečima, zemlja bi trebalo da bude efikasnija i brža u borbi protiv klimatskih promena.
Nemačka teži tome da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 65% do 2030. godine u poređenju sa nivoima zabeleženim 1990. godine.
Prema podacima neprofitne organizacije Energy and Climate Intelligence Unit, ukupno 137 zemalja iznelo je neku vrstu obećanja da će dostići karbonsku neutralnost u periodu između 2045. i 2070.
E2 portal (Tanjug)
