Uz brzi rast broja solarnih elektrana u Sloveniji i drugim državama u Evropi, već se često događa da ima previše električne energije u mreži tokom sunčanih dana u prolećnim i letnjim mesecima. Sa daljim rastom solarnih kapaciteta to će postati sve veći problem. Energetski stručnjak dr Jurij Curk, savetnik uprave Elektro Ljubljana smatra da će ograničavanje tih kapaciteta biti neizbežno, s obzirom na trenutne pravce politike.
Država velikim subvencijama podstiče građane da postavljaju samostalne solarne elektrane, a oni se u sve većem broju opredeljuju za korišćenje toplotnih pumpi i električnih automobila. Kao rezultat toga, povećava se potrošnja električne energije iz mreže.
Međutim, solarne elektrane proizvode većinu električne energije u vreme kada je potreba za njom generalno najmanja. U lepim sunčanim danima, kada građani često nisu kod kuće, takav višak struje šalje se u mrežu. U isto vreme to rade i druge samodovoljne solarne elektrane na širem području, što predstavlja (pre)veliko opterećenje za lokalne elektroenergetske mreže.
Nije dovoljno ulaganje u jačanje mreže
Dr Jurij Curk, savetnik uprave Elektra Ljubljana, izneo je svoje viđenje razvoja događaja u oblasti samoodrživosti električnom energijom i svoje predloge za dalje aktivnosti.
Niskonaponska elektromreža iz koje se napajaju domaćinstva zbog ekonomičnosti nije predviđena za mogućnost da je svi kupci istovremeno koriste punim kapacitetom. Princip rada zasnovan je na pretpostavci da nećemo svi istovremeno kuvati i uključivati bojlere, veš mašine… Solarne elektrane, pak, proizvode struju punim kapacitetom u isto vreme po sunčanom vremenu.
Ovo je glavni razlog što sve veći broj mreža ne može da podnese dodavanje novih solarnih elektrana i distributivna preduzeća su prinuđena da odbiju njihove prijave. Distributeri pokušavaju da problem reše ulaganjem u jačanje mreže, ali to neće biti dovoljno.
Dodatna isplativost proizvodnje
Sa daljim rastom broja solarnih elektrana, problem će se samo povećavati. „Uz intenzivni razvoj solarnih kapaciteta u proizvodnji električne energije – očekuje se da se do 2030. godine dostigne skoro 4 GW instalisane snage solarnih elektrana – zbog fizičkih i ekonomskih uslova neminovno ćemo biti svedoci velikih ograničenja u proizvodnji solarnih elektrana tokom letnjih meseci“, upozorio je dr Curk.
Vlasnicima samoodrživih solarnih elektrana potrošnja električne energije se obračunava na godišnjem nivou. Svoje velike letnje viškove proizvodnje, koje šalju u mrežu, mogu da unovče zimi, kada je manje sunčevog zračenja i njihovim toplotnim pumpama treba mnogo struje. Električna energija se proizvodi kada je najmanje potrebna i uzima se iz mreže kada je najvrednija.
Tržišne cene
Tržišna cena električne energije u trenutku kada je samoodržive elektrane predaju u mrežu je, po pravilu, znatno niža nego u trenutku kada se ona dobija iz mreže. „To se vidi na dnevnom nivou, kada je cena veća ujutru, pre nego što sunce počne da daje energiju, i uveče, kada je sunce više ne daje, odnosno upravo u vreme povećane potrošnje u domaćinstvu. Razlika je oko 100 EUR/MWh“, ističe dr Curk.
Ista pojava je, dodaje, vidljiva i na godišnjem nivou. Leti je cena energije tokom dana uglavnom 50 EUR/MWh ili manje, a zimi je uglavnom iznad 120 EUR/MWh. „Iz navedenog možemo izračunati da beneficije za prosečnu samoodrživost koštaju ostale građane oko 700 evra u 2023. godini za razlike u cenama energenata i – najmanje – upola manje za neplaćene mrežne naknade za mrežu koju su inače koristili.
Ograničavanje proizvodnje SE
Ograničavanje proizvodnje omogućilo bi priključenje više solarnih elektrana… Što više solarnih elektrana bude, njihova energija će biti manje vredna. „Kada je visoka proizvodnja iz solarnih elektrana u Sloveniji, obično je tako u Austriji, Hrvatskoj, Italiji i Mađarskoj. Na berzi se već dostižu negativne cene, a u budućnosti će to biti još izraženije, tako da će ovaj energent biti praktično nemoguće prodati“, upozorava ovaj energetski stručnjak.
Ni planirani novi sistem naplate mrežne naknade neće doprineti većoj potrošnji električne energije iz solarnih elektrana u periodu vršne proizvodnje, jer će u tom periodu mreža biti najskuplja. Zato bi, kako navodi dr. Curk, najrazumnija mera bila ta da se u određenim periodima ograniči proizvodnja solarnih elektrana.
Uslovi za veći broj elektrana
Na ovaj način bi se ublažio pritisak na mrežu u vršnim vremenima proizvodnje, a istovremeno bi se omogućilo priključenje nekoliko dodatnih solarnih elektrana i time povećala proizvodnja električne energije na godišnjem nivou. Prema proračunima koje ističe dr Curk, solarne elektrane svoju maksimalnu snagu ionako u proseku dostižu samo 55 sati godišnje. I zbog ovih 55 sati godišnje, kada mreža ne može da prenese dodatnu struju od sunca, mnogi ljudi su sprečeni da postave sopstvenu solarnu elektranu.
„Ograničavanjem snage solarne elektrane na 50 odsto njene maksimalne snage gubimo samo oko 16 odsto njene proizvedene energije na godišnjem nivou, a istovremeno na istu tačku mreže možemo priključiti još jednu dodatnu elektranu i tako proizvesti 166 odsto energije, koju bismo dobili sa samo jednog objekta“.
Daljinsko ograničavanje proizvodnje
Ukratko, navodi dr Jurij Curk, distributerima električne energije, kao administratorima niskonaponske mreže, trebalo bi dati mogućnost da daljinski ograničavaju proizvodnju iz solarnih elektrana.
„Saglasnost za priključenje solarne elektrane u bilo kom obliku i veličini na mrežu potrebno je da sadrži mogućnost ograničenja proizvodnje, uz garanciju proizvodnje od najmanje 65 odsto pune godišnje proizvodnje prema izdatoj saglasnosti. Kao dodatno ograničenje, priznaje se pravo na regulisanu naknadu, naravno samo elektranama uz izdatu saglasnost“.
Smatra da bi izmene trebalo da se uvedu i kod postojećih samodovoljnih elektrana. „Njihova prava treba prilagoditi tehničkim i ekonomskim uslovima, jer u sadašnjim uslovima zauzimaju veliki deo mreže sa malim proizvedenim količinama i visokim troškovima“, napisao je dr Curk.
Energetska samoodrživost domaćinstava
Problem samoodrživosti domaćinstava je to što se elektrane nalaze u delovima mreže koji su najmanje pogodni za takvu proizvodnju, ističe dr Curk. Zbog toga je potrebno da proizvodne jedinice budu usmerene na mesta gde se proizvedena električna energija može lokalno trošiti.
„Ograničenje proizvodnje može se donekle izbeći ako se solarne elektrane postavljaju na mesta gde je dostupna dovoljna potrošnja tokom njihove proizvodnje, posebno u poslovnim i industrijskim zonama i administrativnim centrima. Privreda troši oko 70 odsto električne energije, i to u velikoj meri tokom dana, kada je dostupna i solarna proizvodnja”, naglašava dr Jurij Curk, savetnik uprave Elektra Ljubljana.
E2 portal (N1 Ljubljana)
