„Ako ostanemo bez marta, možemo polako da zatvaramo posao“, tvrdio je pre nekoliko godina jedan od direktora poznatog evropskog ski centra. Danas, ne samo da je mart doveden u pitanje već i decembar i januar, što znači da bi sa ovakvim trendom skijanje moglo da gotovo u potpunosti nestane u narednim decenijama.
Iako nisu počele od juče, posledice su se vidljivije tako da je postalo uobičajeno da se na prenosima ski sportova van staze vide livade, poljane i okolni vrhovi bez snega. Prizor koji je do pre nekoliko godina bilo gotovo nemoguće zamisliti.
Nezamislivo je bilo i da se skijališta širom Evrope zatvore u januaru posle prolećnog toplog talasa koji je veći deo Evrope pretvorio u Mediteran. U Poljskoj, Danskoj, Holandiji, baltičkim republikama, Belorusiji i Češkoj zabeležene su najveće januarske temprature ikada, a skijališta su zatvarana i u Švajcarskoj, Francuskoj, Italiji, Austriji, Nemačkoj.
Najveći broj skijaša u Evropi ima Nemačka ukupno 14,6 miliona, a iza njih je Francuska sa 8,5 miliona i iznenđujuće Velika Britanija sa 6,3 miliona. Među evropskim skijašima nalazi se i 220.000 onih iz Srbije.
Udeo stanovništva koji skija u Evropi najveći je u Švajcarskoj sa 37 odsto, ispred Austrije sa 36 odsto, a zatim Norveške i Finske sa 25 i 24 odsto. Slično broju skijaša, najveći broj skijaških područja u Evropi nalazi se u Nemačkoj, sa ukupno 498 skijališta. Postoji 349 skijaških lokacija u Italiji, 325 u Francuskoj i 321 u Rusiji.
Ova statistika pokazuje da skijanje deo ne samo sportske kulture već i deo nasleđa, načina života.
„U budućnosti će se ovi problemi pogoršavati, jer će se sneg i dalje topiti sve dok se klima zagreva. Do kraja veka to će se jednostavno završiti… skijanje na Alpima kakve poznajemo“, izjavio je nedavno profesor klimatskih nauka Vin Tijeri iz Francuske.
Potvrda toga već je stigla sa zatvorenim skijalištima, od kojih se većina nalazi na visinima do 2.000 metara, a sa povećavanjem temperatura ova granica će ići samo ka više.
Ozelenenjavanje Alpa
Jedna studija je otkrila da je više od tri četvrtine Alpa, iznad linije drveća, doživelo „ozelenjavanje“ u poslednjih 40 godina. Iako više vegetacije može biti dobro za upijanje CO2, manje reflektujućeg belog snega znači da se više toplote apsorbuje i dalje ubrzava zagrevanje. U ovom slučaju, negativne posledice su veće od pozitivnih.
Ideja da se na stazama umesto nedostajućeg pravog, pospe/ispali veštački sneg je ekološki, a i ekonomski teško održivo, pošto je prema skorašnjoj studiji Univerziteta u Bazelu izračunato da bi potrošnja vode u skijalištima koja koriste snežne topove mogla da poraste za neodrživih i za veći deo javnosti, neprihvatljivih – 80 odsto.
Osim navedenih problema pred skijaškim centrima su dodatni troškovi kako bi bili što „zeleniji“.
Ski liftovima je potrebna struja da bi se okretali tokom cele sezone, zgradama odmarališta je potrebna energija, čistačima snega je potrebno gorivo, snežnim topovima ogromne količine vode, dok gosti, često stvarajući velike ugljenične otiske od avio letova. Čistači snega rade na dizel tako da su ono trenutno najveći zagađivači, odnosno emituju najviše ugljen dioksida.
Prema istraživanju sajta „Sačuvajte naš sneg“ (Save Our Snow), koja objedinjuje priče o održivosti sa 250 vodećih svetskih skijališta, tvrdi da se 58 sada napaja isključivo zelenom energijom, a 56 njih generiše deo ili sve to na licu mesta.
„Sistemska rešenja su način na koji treba da se nosimo sa klimatskim promenama, moramo da dođemo do nule do 2050. ili pre, u idealnom slučaju“, kaže Dominik Vinter iz Sačuvajmo naše zime (Protect Our winters), deo globalne lobističke grupe za klimatske promene koju je osnovao američki profesionalac snouborder Džeremi Džons 2007.
Prema studiji grupe naučnika iz Kolorada, poznatog po snežnim zimama, najstrašniji ishod je da većina skijališta neće raditi 2090. godine, nevezano od visine na kojoj se nalaze.
Skijanju kakvo sad poznajemo ističe vreme. Od sezone skijanja od novembra do maja, sve smo bliži sezoni od po mesec – mesec i po dana. Sigurno je da će u budućnosti biti manji broj zaposlenih, odnosno radnih mesa, a posledično i prihodi. U pitanju su velike industrije koje su procenjene na 50 milijardi dolara u Severnoj Americi, a u Evropi na 30 milijardi.
E2 portal (N1)
