Kako su nam leta sve toplija, jedna klima više nije dovoljna za ceo stan. Rastu računi za struju, ali problema bi moglo da bude i oko angažovane snage. Zbog sve više kućnih aparata i jačih kompjutera, osigurači iskaču i preopterećuje se mreža.
Većini domaćinstava dovoljna je angažovana električna snaga od 22 kilovata. Međutim, sve je više i aparata u kućama, a kako su leta sve toplija u gotovo svakoj sobi nalazi se i klima. Ona je 10 do 15 puta veći potrošač struje ukoliko radi non-stop nego bojler, frižider i televizor zajedno.
„Uvođenje tih klima uređaja, ne samo u domaćinstvima nego i u industriji, značajno povećava potrošnju struje na nivou zemlje od strane ‘Elektroprivrede’. Možda će ‘Elektroprivreda’ da obezbedi tu struju, da je proizvede, ali kako će da je transportuje do kuća, sistem je već sada preopterećen“, kaže Andrej Čoha, profesor elektrotehnike.
Sve je više vikendica koje imaju bazene, u kojima se voda zagreva, ali bazena ima i u zgradama.
„Investitori obično u tim zgradama uzmu poslednji sprat i tu naprave bazen, ali taj bazen njima bude odvojen i ide na posebno brojilo i poseban vodomer“, navodi Ljubiša Banovački, predsednik Udruženja profesionalnih upravitelja.
„Evo u prigradskim naseljima, svuda su stare, male trafo-stanice. Zamislite, na primer, 20 kuća reši da iskopa bazen i da greje tu vodu, to bi bilo veliko opterećenje“, ističe Čoha.
Veliki potrošači mogu da budu i kompjuteri koje se koriste za rudarenje kriptovalute, a to često prevazilazi dozvoljenu angažovanu snagu. Samo ove mašine u svetu godišnje potroše više struje nego cela Argentina, pokazuje istraživanje Univerziteta Kembridž.
„A onda kada imate više tih mašina u kući, to je već udar na instalacije, a sada postoje i čitave farme tih mašina, to je ozbiljno trošenje električne energije, računi ogromni“, naglašava Čoha.
U julu ove godine potrošnja struje bila je i do 30 odsto veća nego u istom periodu prošle godine.
