Stanovnici samo sedam zemalja na svetu dišu čist vazduh, pokazuje novi izveštaj za 2023. godinu koji je izradila kompanija IQAir. To su: Mauricijus (koji može da se pohvali najčistijim vazduhom među zemljama), Island, Grenada, Novi Zeland, Australija, Estonija i Finska.
Da bi se vazduh na određenom prostoru definisao kao čist, njegove prosečne godišnje koncentracije sitnih zagađujućih čestica PM 2,5 ne smeju da premašuju okvire koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO), a koji iznose 5 µg/m3.
Kako navodi portal Klima101, naučnici su analizirali podatke sa preko 30 hiljada mernih stanica za kvalitet vazduha smeštenih u ukupno 134 zemlje, teritorije i regiona.
Najveće zagađenje vazduha, odnosno najveće „probijanje” preporuka SZO od preko petnaest puta, zabeleženo je u Bangladešu gde su prosečne koncentracije čestica PM 2,5 u godini za nama dostigle čak 79,9 µg/m3.
Za Bangladešom slede Pakistan (73,7 µg/m3), Indija (54,4 µg/m3), Tadžikistan (49,0 µg/m3) i Burkina Faso (46,6 µg/m3).
Međutim, priča o poražavajućem stanju vazduha na planeti ne staje na pobrojanim glavnim poprištima.
Kako se navodi, čak 92,5% zemalja, teritorija i regiona – koji su obuhvaćeni analizom – prekoračuje preporučene godišnje vrednosti čestica PM 2,5 od 5 µg/m3.
A među njima je i Srbija.
Dostigavši 20,5 µg/m3, nivoi PM 2,5 čestica kod nas su tokom protekle godine bili četiri puta viši u odnosu na standarde SZO. Tako smo se plasirali na 43. poziciju na listi mesta sa najzagađenijim vazduhom.
Kada se fokus suzi i posmatra se isključivo evropski kontinent, naša zemlja izbija na pročelje kolone. Srbija je četvrta zemlja sa najzagađenijim vazduhom u Evropi odmah iza tri naša suseda: Bosne i Hercegovine (27,5 µg/m3), Severne Makedonije (25,2 µg/m3) i Crne Gore (21,3 µg/m3).
E2 portal (Klima101)
