Uoči početka nove grejne sezone domaćinstva podvlače crtu i odlučuju se za kupovinu najjeftinijeg ogreva. To mogu oni koji se greju na drva, struju ili ugalj. Šta, međutim, s onima koji su priključeni na toplane i koji, sve i da nađu jeftiniji način da se ogreju, moraju da plaćaju račune toplanama? Mogu li, dakle, njihovi troškovi tokom zimske sezone da budu niži i pod kojim uslovima i da li prelazak s plaćanja grejanja po kvadratu na naplatu grejanja po utrošku smanjuje iznos na računu ili ne?
Dejan Stojanović, predsednik Poslovnog udruženja toplana Srbije, u razgovoru za „Politiku” kaže da od 59 toplana u Srbiji 15 naplaćuje grejanje prema potrošnji. To se odnosi i na stambeni i na poslovni prostor. Neki od gradova, poput Novog Sada i Beograda, naplaćuju grejanje prema potrošnji samo za poslovni prostor. Istovremeno, 31 toplana ima saglasnost lokalnih samouprava da može da primenjuje naplatu prema potrošnji, ali je naplaćuje po kvadratu, odnosno paušalno. A 13 toplana uopšte nema saglasnost lokalnih samouprava za naplatu po potrošnji.
Upitan da li toplane imaju zakonsku obavezu da troškove izračunaju prema potrošnji, Stojanović kaže da su one u obavezi da se pridržavaju metodologije za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom. Ali, prema tom podzakonskom aktu, grejanje i dalje mogu da naplaćuju po kvadratu, i to „izuzetno tamo gde ne postoje tehničke mogućnosti za naplatu prema potrošnji”.
– Tu je naplata prema jedinici površine ili snage grejnog prostora, i to tako što se iznos tarife „energija” izračunava kao proizvod tarife 1 i specifične godišnje potrošnje toplotne energije, čija se vrednost utvrđuje odlukom nadležnog organa, a na predlog energetskog subjekta. To je slučaj u 31 toplani – objašnjava Stojanović.
Iako oni koji insistiraju na grejanju po utrošku očekuju da će im računi na kraju meseca biti manji, naš sagovornik objašnjava da, u odnosu na naplatu po kvadratu, ukoliko su troškovi koji nastaju u proizvodnji, distribuciji i snabdevanju toplotnom energijom izračunati tačno, razlike nema.
– Međutim, ovaj način grejanja ne prepoznaje posebnosti zgrada i stvarnu isporučenu toplotnu energiju. Ovo suštinski dovodi do toga da bi kupci u zgradama kojima se realno isporuči manje energije trebalo da dobijaju manje račune i obrnuto. Imamo subvencionisanje između samih kupaca toplotne energije. Domaćinstva koja insistiraju na uvođenju kalorimetara (uređaja koji mere potrošnju po utrošku) iziskuju dodatnu opremu. Samim tim i troškove. Obračun na nivou stanova zahteva nabavku delitelja troškova, termostatske radijatorske ventile, pojedinačne kalorimetre u ormarima ispred stanova. Delitelji troškova (kalorimetri) ugrađuju se uglavnom u starim zgradama, dok se pojedinačni kalorimetri ugrađuju u novijim zgradama. Ovo zavisi od koncepcije izgradnje cevne mreže kroz zgrade i tehničkih uslova koje su toplane izdale investitorima – kaže naš sagovornik.
Konsenzus oko kalorimetra
Na pitanje da li se za prelazak na grejanje po utrošku mora saglasiti cela zgrada ili je tehnički to izvodljivo uraditi i pojedinačno po stanovima, Stojanović odgovara da se o tome moraju izjasniti svi kupci sa zajedničkog mernog mesta – svi oni u jednoj ili više zgrada čiju isporučenu toplotnu energiju meri jedan kalorimetar.
– Iskustva u Srbiji i u okruženju pokazuju da nije dobro rešenje da u okviru jedne grupe kupaca (stambeni prostor) imate one koji plaćaju i po kvadratu i po potrošnji. Pokrivenost kalorimetrima na nivou zgrada u 2017. godini iznosila je 92 odsto, a na nivou stanova oko pet odsto – ističe on.
Upitan da li se i grejanje po utrošku plaća cele godine ili samo dok traje grejna sezona, naš sagovornik odgovara da se po pravilu naplata obavlja tako da se varijabilni deo plaća u grejnoj sezoni (šest meseci), a fiksni deo 12 meseci (cele godine).
– Kupci na ovaj način imaju povećane troškove u decembru, januaru i februaru, ali toplane tada imaju i najveće troškove za energente koje moraju redovno da plaćaju. Može se napraviti varijanta da se u toku letnjih meseci plaćaju po dva fiksna dela, kako bi kupci lakše podneli povećane zimske račune. Ako plaćaju po kvadratu račun je 4.750 dinara svakog meseca, a ukupni trošak je isti na nivou godine – zaključuje Stojanović.
E2 portal (Politika)
