Ambiciozni cilj SAD da do 2035. godine 100% energije dobija iz obnovljivih izvora otvara niz pitanja. Šta se, nakon 30 godina upotrebe, dešava sa svim tim solarnim panelima – jedno je od njih.
Odgovor nije popularan, ali je očekivan – procene su da u SAD trenutno čak 90 do 95% panela završava na deponijama.
Prema izveštaju Nacionalne laboratorije za obnovljivu energiju, otpad od solarnih panela samo u SAD dostići će broj od milion tona, a do 2050. godina 10 miliona tona. To znači da solarna industrija, ukoliko želi da bude posmatrana kao „zelena“, mora da vidi šta će sa solarnim panelima, kojih već sada ima stotine miliona.
Solarni paneli imaju životni vek 25-30 godina i veoma ih je teško i skupo reciklirati. Ali, startap Solarcycle, koji je osnovan ove godine, kaže da ima rešenje. Njihova tehnologija će, ističu, omogućiti da se spase 95% vrednih metala iz solarnih panela, uključujući srebro, silikon, bakar, aluminijum. Startap je nedavno obezbedio investiciju u iznosu od 6,6 mil EUR.
Reciklaža panela košta 30 dolara, a slanje na deponiju dolar ili dva
Po trenutnom modelu u SAD, po završetku životnog veka solarnih panela, sa njih se skida aluminijumski okvir, vredan svega nekoliko dolara i ostatak se šalje na deponiju. To znači da vredni materijali završavaju na otpadu.
Džes Simons, suosnivač Solarcycle kaže da je recikliranje skupo i prepuno izazova.
– Kompanije kažu da ne mogu ni da nađu reciklažni centar gde bi mogli da pošalju iskorišćene panele. Nema u solarnoj industriji pravog centra za to, pa smo rešili da napravimo jedan. Imamo viziju da napravimo centralizovanu gigafabriku koja će reciklirati milione panela. Niko ne radi tu količinu – jasan je Simons.
Zahvaljujući ekonomiji obima i tehnologiji, recikliranje će biti jeftinije, uvereni su u startapu. Koriste elektrostatički proces koji razdvaja ključne materijale po težini i osobinama. Ova mahom mehanička metoda je manje energetski invazivna od termalnih i koristi manje toksične supstance od hemijskih procesa.
Ipak, neće im biti lako na tom putu. Po trenutnom modelu, reciklaža panela košta 20 do 30 dolara, a slanje na deponiju, samo dolar ili dva, pokazuje izveštaj Nacionalne laboratorije za obnovljivu energiju.
Zato po njima, nije dovoljno samo razviti ekonomiju obima i tehnologiju sa manjim troškovima, već poskupeti odlaganje deponije ili ga potpuno zabraniti.
E2 portal (eKapija)
