Bila je ovo još jedna rekordna godina za obnovljivu energiju, uprkos pandemiji Covid-19 i rastućim troškovima sirovina širom sveta, poručuju iz Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA).
Oko 290 GW novih kapaciteta za proizvodnju obnovljivih izvora energije (OIE), uglavnom u vidu vetroturbina i solarnih panela, instalirano je širom sveta ove godine. Premašen je record iz prošle godine. Prema trenutnim trendovima, kapacitet proizvodnje obnovljive energije će premašiti kapacitete fosilnih goriva i nuklearne energije zajedno do 2026. Godine, tvrde u IEA.
Obnovljiva energija kao nova globalna ekonomija
Nove klimatske i energetske politike u mnogim zemljama širom sveta pokrenule su rast. Mnoge vlade su postavile veće ambicije za smanjenje emisija gasova staklene bašte pre i na samitu o klimi UN-a COP26 u Glazgovu prošlog meseca.
Međutim, ovaj nivo rasta je još samo oko polovine potrebnog, da bi se zadovoljile neto-nulte emisije ugljenika do sredine veka.
„Ovogodišnji rekordni dodaci kapaciteta obnovljive energije još su jedan znak da se pojavljuje nova globalna energetska ekonomija. Visoke cene roba i energije, koje danas vidimo predstavljaju nove izazove za industriju obnovljivih izvora. Ali, povišene cene fosilnih goriva, takođe, čine obnovljive izvore još konkurentnijim” kaže Fatih Birol, izvršni direktor IEA.
Prema izveštaju IEA, objavljenom u sredu, obnovljivi izvori energije će činiti oko 95 odsto povećanja globalnog kapaciteta za proizvodnju energije od sada do kraja 2026. godine. Samo solarna energija će obezbediti oko polovinu povećanja.
Cene sirovina su porasle kako je svet izašao iz pandemije Covida i zbog rasta cena energije širom sveta. Ova poskupljenja su poništila neke od padova troškova poslednjih godina u sektoru obnovljivih izvora energije. Ako se nastave sledeće godine, cena energije vetra će se vratiti na nivoe poslednji put viđene 2015. godine, a dve do tri godine pada troškova solarne energije biće izbrisani.
Heimi Bahar, glavni autor izveštaja, rekao je da cene roba, međutim, nisu glavna prepreka rastu. Vetar i solarna energija bi i dalje bili jeftiniji od fosilnih goriva u većini oblasti, primetio je. Dozvole su, međutim, bile glavna prepreka novim projektima energije vetra širom sveta. Potrebne su, kako kaže, mere politike da se proširi upotreba solarne energije za potrošače i industriju.
„Potrebna nam je promena brzine da bismo dostigli neto-nulu. Već smo dostigli veoma dobar tempo poslednjih godina. Ali, sada moramo da pređemo na drugu brzinu. Moguće je, imamo alate. Vlade treba da pokažu više ambicija. Ne samo u pogledu ciljeva već i u pogledu mera i planova politike”, rekao je Bahar.
Kina je ove godine instalirala dodatne kapacitete obnovljive energiju. Sada se očekuje da će dostići 1.200 GW kapaciteta vetra i sunca 2026. godine – četiri godine ranije od svog cilja 2030. Kina je najveći svetski emiter ugljenika, ali na COP26 vlada nije bila voljna da se obaveže i posveti jačanju svojih ciljeva smanjenja emisija, čemu su se nadali mnogi posmatrači.
Kina i Indija ulažu u obnovljive izvore
Kina cilja na vrhunac emisija do 2030. Godine. Mnogi analitičari kažu da je to prekasno – ako svet želi da ograniči porast globalne temperature na 1,5 stepen C iznad predindustrijskih nivoa. To je bio cilj Pariskog sporazuma, a bio je i u fokusu pregovora COP26.
Birol je rekao da brzo širenje obnovljivih izvora energije u Kini ukazuje na to da bi zemlja mogla da dostigne vrhunac emisija „znatno pre 2030. godine“.
Indija, treći po veličini emiter na svetu, takođe je doživela snažan rast kapaciteta obnovljive energije u protekloj godini. Ali, njen cilj, postavljen na COP26 – da dostigne neto nulu do 2070. Mnogi, takođe, smatraju preslabim.
„Rast obnovljivih izvora energije u Indiji je izvanredan. Podrška novonajavljenom cilju vlade o dostizanju 500 GW kapaciteta obnovljive energije do 2030. Značajan je širi potencijal Indije da ubrza svoju tranziciju ka čistoj energiji”, rekao je Birol.
E2 portal (The Guardian)
