Recikliranje plastike ne funkcioniše i nikada neće uspeti – poruka je koju su u autorskom tekstu uputile predsednica organizacije Beyond Plastics Džudit Enk i inženjerka hemije i osnivačica Last Beach Cleanup Džen Del.
Amerikanci su u prošloj godini reciklirali 5% plastičnog otpada, što je pad u odnosu na 9,5% 2014. godine kada su SAD izvozile milione tona plastičnog otpada u Kinu i računale ga u reciklažu.
Recikliranje može biti efikasan način da se povrate resursi, što potvrđuje i visoka stopa recikliranja papira, 68% u SAD. Ipak, problem sa recikliranjem plastike leži, ne u konceptu ili procesu, već materijalu, kažu autorke.
Neekonomično, rizično, teško
Hiljadu različitih vrsta plastike – Prvi problem je da ima hiljadu vrsta različite plastike sa posebnim sastavom i karakteristikama. Svi uključuju različite hemijske aditive koji ne mogu zajedno da se recikliraju, a nemoguće je sortirati trilione delova plastike u posebne delove za reciklažu. Primera radi, zelene PET boce ne mogu se reciklirati sa bezbojnim PET bocama (zbog čega je Južna Koreja zabranila obojene boce). Samo jedan obrok za poneti spakovan je uglavnom u različite tipove jednokratne plastike koja se ne može reciklirati zajedno (poklopci, čaše, pribor, PET).
Rizik veći od koristi – Drugi problem je da je procesiranje plastičnog otpada, onda kad je to moguće, bespotrebno. Plastika je zapaljiva i rizik od požara u postrojenjima za reciklažu plastike utiče na zajednice u blizini od kojih su mnoge sa niskim prihodima. Za razliku od metala i stakla, plastika nije inertna. Plastični proizvodi mogu sadržati toksične sastojke i upijati hemikalije, a prema izveštaju kanadske vlade, zbog rizika od otrova u recikliranoj plastici, većina plastičnih proizvoda ne može se reciklirati u pakovanja za hranu.
Recikliranje plastike je neekonomično – Reciklirana plastika košta više od nove jer je prikupljanje, razdvajanje, transport i tretman otpada neverovatno skup. S druge strane, petrohemijska industrija rapidno se širi što će dodatno sniziti cenu novoj plastici.
Mehaničko ili hemijsko recikliranje
Uprkos nepovoljnim činjenicama, industrija plastike decenijama vodi kampanju kako bi održala mit da je reč o reciklabilnom materijalu, navode autorke. Ova kampanja podseća na kampanju duvanske industrije i napore da ubede pušače da su cigarete sa filterom zdravije od onih bez filtera.
Konvencionalno mehaničko recikliranje u kom se plastični otpad usitnjava i topi prisutno je decenijama. Sada industrija pokušava da istakne prednosti hemijskog recikliranja u kom se plastični otpad „razbija“ korišćenjem visoke temperature ili drugih hemikalija.
Međutim, ni ovo recikliranje nije održivo, tvrde autorke. Čak je i gore zbog toksičnih emisija koje bi mogle da izazovu novu štetu klimi, zdravlju i okolini.
Rešenje postoji
Šta je onda rešenje? Autorke ističu da nije vreme za očaj. Naprotiv. Ali, pojedinci i donosioci odluka moraju znati činjenice. Dokazana rešenja su tu i brzo se mogu raširiti po celoj zemlji. Rešenje uključuje:
– zabranu plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu i nereciklabilne jednokratne plastike za proizvode u industriji hrane,
– instaliranje opreme za pranje sudova u školama što će omogućiti učenicima da koriste pravo posuđe umesto jednokratne plastike
– korišćenje višekratnog posuđa umesto jednokratnog za dostavu hrane
Autorke upozoravaju da ako industrija plastike prati korake duvanske industrije, možda nikada neće priznati poraz recikliranja plastike.
– Iako ih ne možemo sprečiti da nas prevare, možemo doneti zakone da napravimo progres. Zabrana jednokratne plastike smanjuje otpad, čuva novac poreskih obveznika za čišćenje i odlaganje i smanjuje zagađenje plastikom. Potrošači mogu vršiti pritisak na kompanije da prestanu da pune police marketa jednokratnom plastikom tako što neće kupovati te proizvode i umesto toga birati višekratne proizvode u boljem pakovanju. I treba da nastavimo da recikliramo papir, kutije, konzerve, staklo jer to zaista funkcioniše – zaključuju autorke.
E2 portal (eKapija)
