Dok prozjumeri u Srbiji čekaju da se obećano jednom i desi, slovenački mogu da ostvare umanjenje računa i do 90 odsto. U našoj zemlji taj procenat je daleko manji.
Da se daleko više isplati biti prozjumer Sloveniji može se lako zaključiti uvidom u račune za električnu energiju koji je portal N1 dobio zahavaljujući Vladanu Šćekiću, programskom direktoru Centra za unapređenje životne sredine.
Poređenjem računa za januar 2022. godine i januar 2023. godine odnosno pre i posle instalacije solarnih panela uočiljiva je ogromna razlika u iznosu.
Sa 400 na 40 evra
Tako je za potrošenu električnu energiju 2022. godine plaćeno 398,24 evra, da bi nedavno taj račun iznosio 37,10 evra. Ovaj popust ostvaren je uz instalisani kapacitet od 27 kW/h časova.
“U pitanju je krovna solarna elektrana, a u domaćinstvu su instalirane i toplotne pumpe za grejanje i hlađenje, kao i da kuća ima veoma visok stepen energetske efikasnosti, čime je postignut maksimalni efekat kako proizvodnje, tako i racionalnog korišćenja električne energije“, kaže za portal N1 Vladan Šćekić i dodaje:
„Kao što se može videti, osnovica za obračun je 0 kWh, mrežarina je takođe nula, taksa je 1,66 evra, naknada za energetsku efikasnost je takođe nula, na računu su uglavnom nule. Ovaj prozjumer puni i automobil koji pređe 100 km svaki dan. Osim toga, kada se postane prozjumer, prelazi se na jednotarifno merenje. Nema više jeftinije I skuplje tarife”.
Za razliku od Slovenije, prema rečima Nenada Maričića, prozjumera iz Srbije, njegov račun je posle uvođenja dela obećanih olakšica ostao isti, ali uz veću potrošnju od 60 kW/h.
“Osim potrošnje, povećana je i cena struje za 10 odsto, ali ja sam na kraju mesec platio isto“, rekao je nedavno za portal N1 Nenad Maričić, prozjumer i član energetske zadruge Elektropionir.
Do ove promene došlo je kada je izmenjen Zakon o Porezu na dodatu vrednost PDV-u. Prethodno, Ministarstvo finansija je poslalo mišljenje Elektroprivredi Srbije kako bi račun za prozjumere trebalo da izgleda. Na ovo se čekalo mesecima.
Međutim ono što nije promenjeno jesu akcize i naknade koje se u Srbiji plaćaju, a u Sloveniji po pravilu ne.
Tri nameta
U pitanju su tri nameta: naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, naknada za unapređenje energetske efikasnosti i mrežarina, odnosno akciza koja se vodi kao naknada za pristup distributivnom sistemu.
Prozjumeri smatraju da bi kao i u slučaju PDV-a, sve ove naknade trebalo bi da budu usklađene sa Uredbom o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupca proizvođača i snabdevača, odnosno da se plaćaju na utrošenu električnu energiju.
Šćekić smatra da je nisu usklađeni zakoni koji tretiraju oblast energetike i oblasti koji su vezane za poreze i javne naknade:
„Primenjujemo samo deo onoga što se primenjuje u Sloveniji, odnosno Evropskoj uniji. Nije dovoljno menjati samo uredbe samo vezane za energetiku. Već i druge zakonodavne sfere“.
Osim umanjenja, još jedna razlika je ta što se prozjumerima u Sloveniji obračunava samo jedna tarifa struje. Takođe, račun je dosta jednostavniji, pregledniji i jasniji.
Dopuna Zakona o obnovljivim izvorima energije
Međutim i kada bi se sve navedeno promenilo, opet domaći prozjumeri ne bi imali istu korist kao slovenački.
Najnovija razlika stupila je na snagu nedavno usvajanjem dopuna Zakona o obnovljim izvorima energije, pošto je su kapaciteti domaćinstva limitirani na 6,9 kW/h.
Podsećamo, cena kilovat-časa u najjeftinijoj, zelenoj zoni od prvog maja poskupljuje na 2,0840 dinara, dok će kilovat-čas skuplje struje u ovoj najnižoj zoni sa sadašnjih 7,584 dinara, poskupeti na 8,3360 dinara.
„Ovo je korak nazad, jer ti kapaciteti treba da se proširuju i omogućavaju nove mogućnosti. Poput jorišćenja energije za toplotne pumpe, gde bi se za zagrevala voda umjesto korišćenja gasa. U Mađarskoj je ljudima sa toplotnim pumpama račun za 20 odsto manji u odnosu na one koji koriste gas“, zaključuje Šćekić za N1.
E2 portal (N1)
