Urbani prozjumeri (kupci-proizvođači) mogu dati ključani doprinos dekarbonizaciji svojih zajednica, izveštava Evropska agencija za životnu sredinu. Gradovi mogu ohrabriti druge vlasnike privatnih zgrada ili zemljišta da ponude prostore koji se mogu koristiti za proizvodnju energije koju vode građani.
Oko tri četvrtine ukupnog stanovništva Evropske unije živi u gradovima i prigradskim naseljima, a predviđa se da će se taj procenat povećati.
Gradovi su takođe odgovorni za veliki deo emisije ugljenika. Zbog svoje dinamike i gustine, gradovi imaju velik potencijal da postanu primeri niskougljeničnog načina života. Urbani prozjumeri (kupci-proizvođači) mogu dati ključani doprinos dekarbonizaciji svojih zajednica, izveštava Evropska agencija za životnu sredinu (EEA).
Kratki izveštaj EEA „Energetski potrošači u gradovima” se nadograđuje na nedavne napore agencije o prozjumerima, fokusirajući se na izazove i mogućnosti koje predstavlja urbano okruženje i načine na koje lokalne vlasti mogu da promovišu prozjumere u svojim gradovima.
Energetsko planiranje
Gradovi mogu da podrže prozjumere tako što će obezbediti prostor u javnom vlasništvu ili ohrabriti druge vlasnike privatnih zgrada ili zemljišta da ponude prostore koji se mogu koristiti za proizvodnju energije koju vode građani.
To može uključiti krovove škola, bolnica i stanova ili nekorišćeno zemljište, gde se mogu instalirati solarni paneli ili druge tehnologije obnovljive energije.
Lokalne vlasti mogu ponuditi ciljane finansijske inicijative za kompanije koje bi promovisale učešće građana i podstakle učešće javnosti u energetskom planiranju. Gradovi takođe mogu delovati kao informativni centri i doprineti izgradnji odgovarajućih veština koje bi pomogle ljudima koji su zainteresovani za instaliranje sistema za obnovljive izvore.
Integrisane energetske oblasti
Svaki grad je jedinstven, ali ima i neke zajedničke karakteristike koje uspostavljaju ambijent za prozjumere, koje se razlikuje od ruralnijih sredina. Na primer, uspostavljanje prozjumera u gradovima je izazovnije nego u ruralnim oblastima zbog ograničenog raspoloživog prostora za proizvodnju energije i složenijeg vlasništva nad površinama (kao što su krovovi na stambenim zgradama).
Zatim, gradovi su gušće naseljeni od ruralnih područja, zbog čega se tehnologija solarnih krovova najčešće bira među obnovljivim tehnologijama. Zbog velike gustine naseljenosti, grejne mreže postaju sve isplativije. A ovo nudi potencijal za razvoj inicijativa prozjumera u vezi sa toplotnim mrežama u gradovima.
Šta više, ljudi žive u više stambenih zgrada, što pruža mogućnosti za zajedničko delovanje, ali otežava koordinaciju ulaganja.
Prema tome, kratke udaljenosti čine gradove idealnim za korišćenje privatnih i javnih električnih vozila.
Konačno, gradovi mogu ponuditi mogućnosti za razvoj integririsanih energetskih okruga, na primer, ako se neki delovi grada preurede ili dodaju nove oblasti.
Proizvodnja električne energije van grada (proizvodnja van postrojenja) omogućava prozjumerima da nadoknade nedostatak prostora.
E2 portal (Energetika-net)
