Broj električnih automobila na ulicama svakodnevno raste, ali ipak, neki stručnjaci predviđaju da bi vodonik mogao biti gorivo budućnosti. Međutim, nedostatak dostupnosti stanica za punjenje i ograničena ponuda automobila na vodonik, ukazuju na to da ovoj tehnologiji predstoji dug put pre nego što postane standard. A da li je vredno uložiti u ovakav auto, analizirao je sajt rentacarmms.rs.
Vodonično gorivo za automobile – najvažnije informacije
Vodonik je jedan od najjednostavnijih hemijskih elemenata, koji je uključen u sastav mnogih jedinjenja, a posebno vode. Njegova količina je skoro neograničena, za razliku od na primer kobalta ili nikla, čije su rezerve relativno male. Štaviše, vodonik, kao gorivo visoke energetske vrednosti omogućava prelazak na mnogo veće udaljenosti od sistema koji se napaja samo na struju.
Međutim, uprkos činjenici da je element veoma rasprostranjen u prirodi, i da se može izdvojiti na mnogo načina, stvaranje visokoenergetskog goriva od njega, koje se može koristiti za pogon automobila, zahteva potrošnju dodatne energije. Drugo pitanje je efikasnost i sigurnost korišćenja vodoničnog goriva. Ovde dolazi u pomoć lagana i izdržljiva EPP penasta plastika, omogućavajući ekonomičnu proizvodnju delova koji obezbeđuju odlična svojstva prigušenja i toplotne izolacije.
Kako se pravi vodonično gorivo?
Vodonik koji se u velikim razmerama koristi u industriji, nije pogodan za upotrebu u električnim motorima i nema dobra energetska svojstva. Jer, vodonik kao gorivo za automobile se proizvodi odgovarajućom obradom, kao što je elektroliza vode. Uključuje razlaganje vode na čiste jone vodonika i kiseonika, pod uticajem napona koji teče kroz nju. Iako danas postoji mnogo tehnologija elektrolize, i one se i dalje usavršavaju, ova metoda se ne smatra savršenom.
Pre svega, tu je potrošnja električne energije, koja nije uvek „zelena“. Štaviše, energija potrebna za proizvodnju, kompresiju i kasnije transport i skladištenje vodoničnog goriva, je lakša i efikasnija za direktno punjenje baterija, za električne automobile. Procenjuje se da je za svaki proizvedeni kilogram čistog vodoničkog goriva za automobil potrebno 40 do 70 kWh, a toliko goriva je dovoljno za vožnju dugu stotinak kilometara. Poređenja radi, eletričnom automobilu treba samo 20-30 kWh, da pređe istu udaljenost na autoputu.
A da li je vodonično gorivo bezbedno?
Mnogi ljudi sumnjaju da li je vodonično gorivo bezbedno za korišćenje u automobilima. Svi znaju priču o padu legendarnog dirižabla Hindenburg, koji je bio napunjen upravo ovim gorivom. Uprkos izgledu, vodonik kao gorivo za automobile je sigurniji čak i od benzina. Pošto je 14 puta lakši od vazduha, u slučaju tačkastog curenja, u rezervoaru nastaje uzak, vertikalni plamen, koji ne stvara visoku temperaturu i ne širi se.
Postojao je čak i eksperiment, gde je namerno oštećen rezervoar u automobilu na vodonik. Gas je izgoreo za tren, a od požara nije ostalo ni traga, osim temperature vetrobranskog stakla koja je porasla na 47˚C. Uprkos tome, proizvođači daju sve od sebe da osiguraju da rezervoari za skladištenje vodoničnog goriva koje proizvode, ispunjavaju sve bezbednosne zahteve, dajući im višeslojnu strukturu i štiteći ih od bilo kakvih udaraca.
Koliko košta vožnja automobila na vodonik?
Troškovi rada automobila na vodonik bi na kraju mogli biti niži od uporedivih alternativnih tehnologija, iako će konačna cena vodonika kao goriva zavisiti od brojnih faktora, kao što su troškovi proizvodnje i energija potrebna za to, kao i stope lokalno nametnutih poreza. Danas je malo automobila sa ovakvim pogonskim sistemima, što znači veoma lošu dostupnost i veću cenu vodoničnog goriva.
U Evropi, 1 kg vodonika trenutno košta oko 12.85 eura. A ADAC je izračunao da će, uz pretpostavku prosečne potrošnje automobila od 0.8 kg na 100 km, putovanje koštati 10.28 eura. Poređenja radi, za automobil na benzin ili dizel sa prosečnom potrošnjom od 6.6 litara uz cenu goriva od 1.90 eura, prelazak iste udaljenosti koštaće 12.54 eura.
Vodonično gorivo kao gorivo budućnosti – da li je moguće?
Upotreba vodoničnog goriva ima svoje prednosti i mane, kao i svaka druga tehnologija. Da li će postati održiva alternativa električnim automobilima, biće određeno pravcem u kome će se tehnologija na vodonik razvijati u budućnosti. To je već vredna alternativa drugim sredstvima zelenog prevoza.
Prednosti korišćenja vodonika kao goriva
Najvažnija prednost korišćenja vodoničnih ćelija je to što ne emituju štetne materije u atmosferu. Ova vrsta vozila proizvodi samo paru tokom vožnje, što ga čini potpuno bezopasnim za životnu sredinu. Pošto vodonik kao gorivo ima visoku vrednost, dometi njegovih vozila su uporedivi sa automobilima sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i brzo se pune, baš kao i TNG. Osim toga, vodonik je element koji je sveprisutan u prirodi, tako da njegove zalihe neće biti iscrpljene.
Mane korišćenja vodonika kao goriva
Najveći problem vezan za korišćenje vodonika kao goriva je njegov transport i skladištenje. Bez obzira na agregatno stanje elementa (gasovito ili tečno), uvek postoje gubici tokom transporta i postoji potreba za dodatnom potrošnjom električne energije. Na primer, za kompresiju ili pravljenje tečnog vodonika. Energetska efikasnost celog procesa ne prelazi 37%. A drugi aspekt je visoka zapaljivost vodonika u kontaktu sa vazduhom, što može izazvati zabrinutost za bezbednost kod potencijalnih korisnika.
Najsavremenije metode obrade za inovativnu EPP penastu plastiku podržavaju razvoj zelenih pogonskih tehnologija. Ne samo da omogućavaju proizvodnju standardnih automobilskih komponenti sa poboljšanom čvrstoćom i izolacionim svojstvima, već omogućavaju i dizajn inovativnih rešenja za automobile budućnosti.
E2 portal (rentacarmms)
