Evropljani više nego ikad kupuju i odbacuju odeću, obuću i druge tekstilne proizvode, što povećava pritisak na klimu i životnu sredinu, saopštila je danas Evropska agencija za životnu sredinu (EEA).
Prosečan građanin EU je 2022. kupio 19 kilograma odeće, obuće i tekstila za domaćinstvo, dva kilograma više nego 2019. godine. Od toga odeća čini osam kilograma, kućni tekstil sedam, a obuća četiri kilograma.
To je dovoljno da se svake godine napuni veliki kofer, navela je EEA u izveštaju o cirkularnosti lanca vrednosti tekstila u EU.
Članice EU su 2022. godine proizvele oko 6,94 miliona tona tekstilnog otpada, što je oko 16 kilograma po osobi. Ukupna količina proizvedenog tekstilnog otpada ostala je relativno nepromenjena od 2016.
Iako se sakupljanje tekstilnog otpada u EU polako povećava, za 4,3 procentna poena od 2016. godine, to je i dalje na niskom nivou.
EEA navodi da 2022. godine 85 odsto celokupnog tekstilnog otpada iz domaćinstava nije odvojeno sakupljeno, već je kao mešani otpad završio na deponijama ili spaljivanju, odakle se ne može ponovo koristiti niti reciklirati.
Dodaje se da su se količina i udeo tekstilnog otpada koji se šalje na deponiju u Evropi smanjili, sa 21 odsto 2010. na 12 odsto u 2022.
Izvoz polovnih tekstilnih proizvoda se od 2000. gotovo utrostručio, a 2023. godine je izvezeno 1,4 miliona tona.
EEA je apelovala na kreatore politika, industriju i potrošače da pomognu da se sa trenda brze mode preusmere na proizvodnju kvalitetnijih, dugotrajnijih tekstilnih proizvoda koji su dizajnirani da mogu da se poprave, ponovo upotrebe i recikliraju.
„Uticaj naše trenutne proizvodnje i potrošnje tekstilnog sistema nastavlja da izaziva velike pritiske na našu životnu sredinu i klimu, uključujući korišćenje materijala, vode i zemljišta, emisije gasova s efektom staklene bašte, hemikalije i mikroplastiku“, istakla je EEA.
U saopštenju se ukazuje da je za rast brze mode ključna bila kombinacija povećane onlajn kupovine, influensera na društvenim mrežama i jeftinih troškova proizvodnje sintetičkog tekstila.
EEA navodi da digitalne tehnologije poput 3D štampanja mogu da smanje otpad u proizvodnji i da mogu poboljšati efikasnost i tako smanjiti uticaj na klimu i životnu sredinu, ali da rizikuju da omoguće jeftiniju proizvodnju i niže cene i time dovedu do veće potrošnje.
E2 portal (Beta)
