Oko 100 tona sijalica godišnje reciklira se u Srbiji, što je 10% od ukupne količine uvezenih sijalica. Za njih kao i za baterije koje su opasan otpad još nema sakupljačke mreže, te i svest o očuvanju životne sredine samim tim – klone, navodi se u prilogu Radio televizije Vojvodina.
Stari-novi problem zvani baterija i sijalica, opet pokušava da nađe rešenje za svoje uništenje, kroz pilot projekat NALED-a i GIZ-a, u saradnji sa Udruženjem reciklera Srbije i dva reciklažna centra.
Sijalice i baterije uglavnom završe u komunalnom otpadu, a toksične materije odlaze u zemljište i vodu, a zatim u lanac ishrane. Da bi se pospešilo sakupljanje i reciklaža baterija i sijalica, NALED pilot projektom želi da podstakne kreiranje regulatornih rešenja, kao i podsticaja za njihovo sakupljanje.
„U Srbiji niko nije video interes da se u skladu sa ponuđenim sistemom, ponuđenim ekonomskim modelima bavi tim poslom, niko nije to počeo da radi i baterijama se niko ne bavi. Baterija jedno može da se izveze u Evropu na konačan tretman, Evropa želi, rado će da uzme našu bateriju ali za bateriju traži novac, za tretman baterija mora da imamo podršku, saglasnost regulacionog tela, tela države, koja želi da pokrije tu aktivnost“, kaže Nikola Egić predsednik Udruženja reciklera Srbije.
Sa druge strane, reciklažni centri sklapaju ugovore sa pravnim licima za sakupljanje električnog i elektronskog otpada i u tom smislu se reciklaža uspešno radi, kažu recikleri. Mada, građani su tu opet skrajnuti, jer ne znaju kome da ga odnesu, te se dovijaju na razne načine.
Jedno od rešenja je reciklažni centar pri školi „Milan Petrović“, gde se više od 10 godina prikuplja eklektrični i elektronski otpad i građane pozivaju da ga donesu kod njih. U radionici, korisnici rade na prikupljanju i recikliranju uređaja, od kojih prave jedinstvene proizvode koji se mogu kupiti u njihovoj suvenirnici.
“Takođe imamo posebne kontejnere specijalizovane za neonke, sijalice itd. Sugrađani dolaze, hajde da kažem ne svakodnevno ali tu su, prisutni su, znaju oni obavešteni su itd., tako da s vremena na vreme mi dobijamo materijal”, navodi Jovan Marković koordinator dnevnog boravka SOŠO „Milan Petrović“.
Sve ono što se u školi ne iskoristi za kreativne proizvode, kompanija za reciklažu odvozi u svoje pogone. I dok se čeka na rešenje koje može doneti pilot projekat, građani, za sada, mogu taj otpad da odlože kante u pojedinim supermarketima, i specijalizovanim radnjama – samo, ne u kontejner.
E2 portal (RTV)
