Polovina solarnih elektrana, koje investitori nameravaju da izgrade u Srbiji i za koje su nadležnoj Elektromreži Srbije (EMS) podneli zahtev za priključenje, planirano je da se gradi u Vojvodini, a za vetroparkove taj procenat je veći od 60 odsto, međutim osim malog izuzetka ne podrazumevaju istovremeno iskorišćavanje zemljišta za proizvodnju energije i hrane, preneo je danas Forbs Srbija (Forbes).
Korišćenje poljoprivrednog zemljišta za istovremenu proizvodnju i solarnih kilovata i različitih poljoprivrednih kultura (agrovoltaik), u svetu i dalje privlači i pobornike i kritičare.
S jedne strane su oni koji veruju da solarni paneli, postavljeni iznad useva mogu ugroziti njihovu proizvodnju i zdravlje ljudi, dok su s druge strane studije koje pokazuju da, ukoliko se poštuju standardi zaštite životne sredine i gaje adekvatne poljoprivredne kulture, one od panela mogu imati samo koristi.
Poljoprivredno zemljište, u Srbiji može da se koristi u nepoljoprivredne svrhe, ali propisi su jasni. Zabranjeno je korišćenje obradivog poljoprivrednog zemljišta prve, druge, treće, četvrte i pete katastarske klase u nepoljoprivredne svrhe, kaže član Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
„Jasno je zašto investitori neće u Deliblatsku peščaru, niko neće tamo gde vetar nanosi pesak na panele, izbegavaju i prostore gde postoji pepeo ili gde je zagađenije, svi bi čistiju prirodu, jer im to smanjuje troškove za čišćenje i održavanje panela. U njihovom je interesu da nađu što bolju lokaciju, ali u javnom je interesu da se ne dozvoli gradnja na plodnoj zemlji, a toga ima“, ocenio je stručnjak iz industrije obnovljivih izvora energije, piše Forbs Srbija.
On je dodao da je jasno zašto za vetroelektrane dominiraju projekti u Vojvodini.
„Atlas vetrova pokazuje da je to najpovoljnija lokacija, a što se tiče zaštite životne sredine vetroparkovi tu nisu u konfliktu sa proizvodnjom hrane. Postoji negativan uticaj na ptice i slepe miševe, ali to je regulisano. Sa solarnim elektranama, situacija je drugačija“, rekao je taj stručnjak.
Naveo je da nalazi i logične, ali i nelogične razloge zbog kojih investitori u obnovljive izvore preferiraju Vojvodinu.
„Logični su ravnica, blizina infrastrukture, dostupnija prenosna i distributivna mreža, manji troškovi transporta opreme, mogućnost optimalnog zauzeća parcele, ali nelogična mi je cena zemljišta koja je u Vojvodini nekoliko puta veća nego na nekim drugim lokacijama, a investitori ipak biraju Vojvodinu“, rekao je on.
I agroekonomista Milan Prostran tvrdi da se solarni paneli grade na plodnoj banatskoj zemlji, iako ne bi trebalo.
„Nisam protivnik novih tehnologija, niti čiste energije, ali protiv sam da se plodna zemlja zloupotrebljava u te svrhe. Ti izvori energije možda jesu obnovljivi, ali prodno tlo nije obnovljivo i kada jednom izgubimo plodnu zemlju, ona je izgubljena zauvek“, naveo je Prostran.
Istakao je kao zabrinjavajuće podatke iz popisa poljoprivrede koji ukazuju da je za tek nešto više od jedne decenije Srbija izgubila više od milion hektara poljoprivrednog zemljišta.
Naime, prema podacima iz Popisa 2011. godine u Srbiji je bilo raspoloživo 5,346 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, dok je 2023. godine to 4,073 miliona hektara, što je uglavnom posledica pretvaranja u građevinsko zemljište.
Naučni saradnik Instituta tehničkih nauka u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) i jedan od učesnika u projektu mapiranja Srbije Ilija Batas Bjelić, kaže da je činjenica da u Srbiji postoji nedovoljno iskustva, ali i velika neuređenost u toj oblasti.
„Neophodno je dobro sagledati EU praksu i usvojiti još neki pravilnik, jer ovako se bojim da će maksimizacija profita investitora biti jedini kriterijum. Trebalo bi svakako imati i neku viziju prihvatljive koegzistencije, odnosno odrediti jasne kriterijume. Prihvatljivo bi bilo omogućiti profit investitoru, ali bez ugrožavanja poljoprivredne delatnosti. Naši propisi zabranjuju korišćenje obradivog zemljišta sve do pete klase“, rekao je Batas Bjelić.
Potencijalna lokacija za solarnu elektranu ne bi trebalo da se nalazi na zemljištu visoke plodnosti kako bi se izbegao konflikt sa proizvodnjom hrane, ocenili su i autori projekta Mapiranje solarnih potencijala Srbije koji su sproveli istraživači organizacije The Nature Conservancy.
Oni su mapirali 100 lokacija širom Srbije na kojima se mogu izgraditi solarne elektrane, kapaciteta do 10 megavata, što bi „obezbedilo prvi gigavat ekološki i društveno održive energije u Srbiji“.
Jedan od autora projekta Mate Zec rekao je da se pri izradi mape vodilo računa o biodiverzitetu i klasi poljoprivrednog zemljišta.
„Pri proračunu razvojnog potencijala obnovljivih izvora energije uzeta je u obzir dostupnost resursa, odnosno broj sunčanih dana, ali i blizina infrastrukture kao što su dalekovodi i putevi. Kod proračuna konflikata korišćene su klase zemljišnog pokrivača koje su rangirane s obzirom na intenzitet konflikta s biodiverzitetom i poljoprivredom“, rekao je Zec.
Dodao je da je važno napomenuti da bi za detaljnu procenu mogućnosti za agrosolarnu proizvodnju bilo potrebno detaljno razmotriti zemljište s obzirom na klasu i uzgajanu poljoprivrednu kulturu, a prikupljanje i analiza tih podataka bili su izvan okvira te studije.
Zec kaže da je prehrambena bezbednost važan cilj društva, ali da se mora voditi računa i o energetskoj sigurnosti, jer resursa ima za oba cilja.
„Naše dosadašnje studije pokazuju da je ciljeve energetske bezbednosti i dekarbonizacije moguće postići bez ugrožavanja prirodnih i društvenih vrednosti, uključujući sigurnost snabdevanja hranom, ako pažljivo planiramo korišćenje prostora i vodimo računa da umanjimo konflikte u najvećoj mogućoj meri“, naveo je Zec.
On smatra da prioritet za razvoj solarnih elektrana treba da bude zemljište koje nije u konfliktu sa proizvodnjom hrane, ali se mora voditi računa i o neobradivim područjima koji su staništa biljnih ili životinjskih vrsta.
Na različitim američkim i evropskim univerzitetima poslednjih godina se proučava uticaj fotonaponskih panela na kulture koje rastu ispod njih, a sve češće i na stoku koja baš ispod tih panela pase travu, jer agrovoltaik postaje sve zastupljeniji.
Zaključci su uglavnom takvi da neke plodove paneli štite od sunca, pa bolje uspevaju kada su u njihovoj senci, dok one kojima je potrebno više sunca ne bi trebalo saditi ispod solarnih panela.
U Srbiji je nedavno promovisana tek prva agrosolarna elektrana. Već sam njen naziv „Solarna berba“ nagoveštava da će se u blizini Valjeva gde ona niče, istovremeno ubirati i struja i plodovi. U ovom konkretnom slučaju, reč je o ribizlama i rukoli koju vlasnici nameravaju da proizvode ispod solarnih panela instaliranih na visinu od oko dva metra.
Na organskom gazdinstvu „Organela“ uvereni su da na ovaj način izbijaju argumente kritičarima postavljanja solarnih panela na poljoprivredno zemljište zbog toga što se proizvodnji zelene energije daje prednost u odnosu na proizvodnju hrane. U ovom konkretnom slučaju reč je o elektrani malog kapaciteta, a i zemljište na kojem nastaje nije prvoklasno.
E2 portal (Beta)
