Vlada Srbije donela je uredbu po kojoj će državno poljoprivredno zemljište lošijeg kvaliteta moći da se daje u zakup za izgradnju objekata za obnovljive izvore energije, geološka istraživanja i eksploataciju mineralnih sirovina, ali i odlaganja jalovine i drugih štetnih materija, i to na period od 30 godina, piše Blic.
Tu mogućnost će imati pravna i fizička lica i to putem javnog nadmetanja a da bi do državnih oranica mogli da dođu, moraće da ponude najmanje petostruki iznos prosečne cene zakupa po hektaru dok će najniža vrednost za one koji žele da eksploatišu mineralne sirovine, biti trideset puta veća. Pri tom, na korišćenje će se dati samo neobradivo poljoprivredno zemljište koje čine pašnjaci, trstici i močvare, a od obradivog zemljišta to se odnosi samo na njive i livade od šeste do osme katastarske klase. Drugim rečima, obradivo poljoprivredno zemljište od prve do pete katastarske klase ne može biti predmet korišćenja ali i ono koje je u procesu restitucije.
Istovremeno, definisani su i precizni uslovi ukoliko se državno zemljište daje u zakup za odlaganje štetnih materija po kojima se mora jasno uraditi projekat njegove sanacije nakon korišćenja, ali i da se unapred deponuje 30% potrebnih para da se vrati u prvobitno stanje.
Izvor ovog lista iz Nemanjine 11 kaže da će uslovi za dobijanje ovog zemljišta biti izuzetno strogi i da će u postupku davanja u zakup, pored lokalnih samouprava i Ministarstva poljoprivrede, biti uključene i institucije koje se bave zaštitom životne sredine.
– Uredbom se želelo da neke nedorečenosti Zakona o poljoprivrednom zemljištu budu preciznije definisane, posebno u delu koji se odnosi na korišćenje državnog poljoprivrednog zemljišta za objekte obnovljivih izvora energije odnosno vetroparkova i elektrana na sunčanu energiju. Jasnije su određeni i uslovi za eksploataciju mineralnih sirovina, posebno onih koji se odnose na obaveze investitora koji državne oranice lošijeg kvaliteta žele da koriste kao odlagališta jalovine i štetnih materija. U tom delu država traži posebne garancije da će se zemljište nakon isteka roka korišćenja vrati u prvobitno stanje i istovremeno visokom cenom želi da obezbedi ozbiljne investitore u ovoj oblasti – navodi sagovornik Blica.
On dodaje da država ovom uredbom stvara uslove i za veće prihode u budžetu, ali i povećanje proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije.
– Lokalne samouprave određuju koje će se zemljište dati u zakup uz dozvolu Ministarstva poljoprivrede, a do njega pravno ili fizičko lice može doći javnim nadmetanjem. To praktično znači da onaj ko ponudi najveću cenu njemu će i pripasti – kaže njihov izvor.
Inače, državno poljoprivredno zemljište može da se da na korišćenje po definisanim uslovima već od 17. jula i to samo za objekte određenih delatnosti koje su od značaja za Republiku Srbiju.
Ministarstvo poljoprivrede: Ovom uredbom povećaće se proizvodnja struje iz OIE
Ministarstva poljoprivrede su potvrdili Blicova saznaja i naveli da donošenje ove uredbe ima višestruki značaj za državu.
– Uredba bi trebalo da obezbedi povećanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora korišćenjem energije sunca i energije vetra. Pored toga obezbediće se i konkurentnija privreda, naročito kroz povećane mogućnosti za eksploataciju sirovina koje se koriste u građevinskim radovima i za izradu građevinskih materijala. Ono što nije manje važno to je stvaranje potpuno novih stabilnih prihoda za budžet koji se ogledaju u plaćanju naknade za korišćenje državnog poljoprivrednog zemljišta u nepoljoprivredne svrhe – navode u Ministarstvu poljoprivrede.
Oni ističu da će najviša cena biti uslov da se zaključi ugovor sa Ministarstvom poljoprivrede.
– Ta cena se nudi na javnom nadmetanju koje se održava putem digitalne aplikacije koja garantuje potpunu transparentnost postupka i mogućnosti bilo kakvih nedozvoljenih uticaja na postupak. Petostruki iznos naknade je samo početna cena od koje se kreće na javnom nadmetanju dok je za delatnost eksploatacije mineralnih sirovina trideset puta veći od prosečne cene zakupa hektara državnog zemljišta. Pri tom investitor je dužan da izradi projekat rekultivacije poljoprivrednog zemljišta i da deponuje na račun Ministarstva iznos koji je neophodan za sprovođenje ovih radova nakon isteka ugovora koji može da traje najduže 30 godina – kažu u Ministarstvu.
E2 portal (Blic)
