Svest o klimatskim promenama oblikuje budućnost globalne ekonomije na nekoliko načina. Vlade raznih država planiraju kako da smanje štetne emisije, investitori pažljivo ispituju ekološke performanse kompanija, a potrošači postaju svesni svog ugljeničnog otiska. Ali bez obzira na zainteresovanu stranu, proizvodnja i potrošnja energije iz fosilnih goriva jedan je od najvećih doprinosa štetnim emisijama. Stoga, obnovljivi izvori energije nikada nisu bili interesantniji.
Pet vrsta obnovljivih izvora energije
Tehnologije obnovljive energije koriste snagu sunca, vetra i toplotu Zemljine unutrašnjosti, a zatim je pretvaraju u upotrebljive oblike energije poput toplote, struje i goriva.
Iako često nije u centru pažnje, hidroelektrane su najveći obnovljivi izvor električne energije, zatim vetar, pa solarna energija. Zajedno, pet glavnih obnovljivih izvora energije zajedno su imali udeo od 28% globalne proizvodnje električne energije u 2021. godini, pri čemu su energija vetra i solarna energija zajedno, po prvi put, probili barijeru od 10%.
Nivelisani trošak energije(LCOE), ili nivelisani trošak električne energije, je mera prosečne neto sadašnje cene proizvodnje električne energije za proizvodno postrojenje tokom njegovog životnog veka. Koristi se za planiranje investicija i za konzistentno upoređivanje različitih metoda proizvodnje električne energije. LCOE predstavlja prosečan prihod po jedinici proizvedene električne energije koji bi bio potreban za nadoknadu troškova izgradnje i rada proizvodnog postrojenja tokom pretpostavljenog finansijskog veka trajanja i radnog ciklusa. Obično se LCOE izračunava tokom projektovanog veka trajanja postrojenja i daje se u valuti po jedinici energije. LCOE ne predstavlja trošak električne energije za potrošača i najsmisleniji je sa stanovišta investitora.
LCOE za solarnu energiju i vetar je skoro jedna petina od uglja (167 USD/MWh), što znači da su nove solarne i vetroelektrane sada mnogo jeftinije za izgradnju i rad od novih termoelektrana na ugalj tokom dužeg vremenskog perioda. Imajući ovo na umu, dat je pregled pet vrsta izvora obnovljive energije i kako oni funkcionišu.
1. Vetar
Vetroturbine koriste velike lopatice rotora, postavljene na visokim visinama, na kopnu i na moru, kako bi uhvatile kinetičku energiju koju stvara vetar.
Rotor je povezan sa turbanskim generatorom, koji se okreće da bi pretvorio kinetičku energiju vetra u električnu.
2. Solarna energija
Solarne tehnologije hvataju svetlost ili elektromagnetno zračenje sunca i pretvaraju ga u električnu energiju.
Fotonaponske (PV) solarne ćelije sadrže poluprovodničku pločicu, pozitivnu na jednoj strani i negativnu na drugoj, formirajući električno polje. Kada svetlost obasja ćeliju, poluprovodnik apsorbuje sunčevu svetlost i prenosi energiju u obliku elektrona. Ove elektrone hvata električno polje u obliku električne struje.
Sposobnost solarnog sistema da proizvodi električnu energiju zavisi od poluprovodničkog materijala, zajedno sa uslovima okoline kao što su toplota, prljavština i senka.
3. Geotermalna energija
Geotermalna energija potiče direktno iz Zemljinog jezgra – toplota se stvara ključanjem podzemnih rezervoara vode, poznate kao geotermalni resursi.
Geotermalna postrojenja obično koriste bunare za pumpanje tople vode iz geotermalnih resursa i pretvaraju je u paru za turbinski generator. Izvađena voda i para mogu se zatim ponovo ubrizgati, čineći ih obnovljivim izvorom energije.
4. Hidroenergija
Slično turbinama na vetar, hidroelektrane kanališu kinetičku energiju iz tekuće vode u električnu energiju koristeći turbinski generator.
Hidroelektrane se obično nalaze u blizini vodnih tela i koriste strukture za skretanje kao što su brane za promenu protoka vode. Proizvodnja energije zavisi od zapremine i promene nadmorske visine ili visine vode koja teče. Veće količine vode i veći naponi proizvode više energije i struje, i obrnuto.
5. Biomasa
Ljudi su verovatno koristili energiju iz biomase još od kada su naši preci naučili kako da rukuju vatrom.
Biomasa – organski materijal poput drveta, suvog lišća i poljoprivrednog otpada se obično sagoreva, ali se smatra obnovljivim jer može da se ponovo uzgaja. Sagorevanjem biomase u kotlu proizvodi se para visokog pritiska, koja rotira turbinski generator da bi proizvela električnu energiju.
Biomasa se takođe pretvara u tečna ili gasovita goriva za transport. Međutim, emisije iz biomase variraju u zavisnosti od materijala koji se sagoreva i često su veće od drugih, čistijih izvora energija
Kada će obnovljivi izvori energije dominirati?
Uprkos rastu obnovljivih izvora energije, fosilna goriva i dalje dominiraju na globalnom energetskom tržištu.
Većina zemalja je u ranim fazama energetske tranzicije, a samo nekolicina dobija značajne delove svoje električne energije iz čistih izvora. Međutim, tekuća decenija mogla bi da doživi čak i veći rast od onog zabeleženog u poslednjim godinama.
Do 2026. godine globalni kapacitet obnovljive električne energije će porasti za 60%
IEA predviđa da će do 2026. godine globalni kapacitet obnovljive električne energije porasti za 60% sa nivoa iz 2020. godine, odnosno na preko 4.800 gigavata, što je jednako trenutnoj snazi fosilnih goriva i nuklearne energije zajedno. Dakle, bez obzira na to kada će obnovljivi izvori energije preuzeti primat, jasno je da će globalna energetska ekonomija nastaviti da se menja.
E2 portal (Energija Balkana)
