I pored toga što je počelo proleće, grejanje je, zbog niskih temperatura, još aktuelno. A sve skuplji energenti na svetskoj berzi više su nego dovoljan razlog da se što pre krene u kupovinu ogreva za narednu zimu. To je, kako stvari sada stoje, jedini način ne samo da domaćinstva budu sigurna da će se ogrejati, već i da će moći da kupe ogrev.
Za sada, doduše, nestašica još nema, ali treba voditi računa i o ceni. Jer kako kaže Mladen Stojadinović, generalni menadžer u kompaniji Bio Enerdži Point, koja proizvodni pelet u Srbiji, pitanje je šta će biti od juna, kada se očekuju korekcije cene energenata, koje su sada ograničene.
Naime, zbog toga što pruža dovoljno komfora za grejanje, pelet je, pored ogrevnog drveta, gasa i električne energije tokom poslednjih godina sve popularniji u srpskim domaćinstvima.
Na stovarištima je ovih dana dovoljno svih vrsta ogreva. A cene su raznolike, pa se za kubik drva traži od 6.000 do 8.500 dinara, a za tonu peleta od 33.000 do 40.000 dinara. Ljubinko Savić iz Udruženja za energetiku i energetsko rudrastvo Privredne komore Srbije kaže da je domaći pelet kaloričiniji, jer se dobija od tvrdog drveta, dok je onaj koji se najviše uvozio iz Ukrajine proizveden od mekog drveta slabije kalorične vrednosti.
Pelet – visokokalorično obnovljivo biogorivo
Pelet je, inače, visokokalorično obnovljivo biogorivo, koje se dobija tako što se piljevina, koja ostaje nakon obrade drveta melje, suši i presuje. Drvo koje je dovoljno suvo i usitnjeno tada prolazi kroz peletriku, koja sasvim usitnjava delove drvete i potiska ga u matricu.
Prednost peleta je to što je njegova energetska vrednost veća od bilo kog uglja. A pri tom je pogodan za automatsko loženje, jer gori uz ravnomernu temperature, bez osililacija tokom sagorevanja. Iskorišćenost energije peleta je 95 odsto, dok je kod ostalih vrsta ogreva oko 75 procenata. Kolika je ekološka važnost peleta potvrđuje i primer da većina razvijenih zemalja subvencioniše one koji ga koriste za grejanje ili dobijanje energije.
Poskupljenje
Cena ovog ogreva je u ovom času veća za oko 90 evra po toni u odnosu na prošli septembar, a troškovi proizvodnje su zbog sve skuplje sirovine i energenata veći za 60 procenata.
Sada se u Srbiji oko 1,2 miliona domaćinstava greje na struju a tek oko 110.000 domaćinstava na pelet.
Prema podacima PKS posle 2016. godine počinje ozbiljan rast potrošnja, pa samim tim i tražnje ovog ogreva u Srbiji.
Savić kaže da je godišnja potrošnja u Srbiji oko 380.000 tona. Oko 20.000 tona do sada se godišnje uvozilo iz Ukrajine, što je sada nemoguće. Bilansi zvanične statistike pokazuju da je tokom 2020. godine uvezeno oko 40.574 tona ovog ogreva, a izvezeno 78.787 tona. Lane je na ino tržište plasirano svega 565 tona, a bilo je godina kada se izvozilo i više od 100.000 tona jer, pre sedam ili osam godina malo ko je u Srbiji razmišljao o grejanju na pelet.
Srbijašume kasne sa sirovinama
Stojadinović objašnjava da je u ovom trenutku veliki problem što Javno preduzeće Srbijašume nije ispunilo svoje obaveze i dostavilo sirovinu ni za deo prošle, a ni za prva tri meseca ove godine. Ipak, ima najava da bi od aprila situacija trebalo da se popravi. konkretno, da se nastavi redovna isporuka, što će, naravno, doprineti da na tržištu nema nestašica ove vrste ogreva.
Govoreći o eventualnom dodatnom poskupljenju peleta Stojadinovi kaže da će cena zavisiti do ulaznih komponenti – struje i gasa, ali i od cene drveta, koje je, takođe, poskupelo.
Sagovornik Energije Balkana objašnjava da potražnja za ovom vrstom ogreva raste svake godine i da u Srbiji već postoji stabilno tržište peleta.
Srbija je, inače, zemlja sa vrlo velikim potencijalom za proizvodnju ovog vida čiste energije, koji će ubuduće i zbog obeveza koje imamao kao članica Energetke zajednice, ali i povećanog udela obnovljivih izvora energije u energetskom miksu zemlje, sve više učestvovati u potrošnji.
Dodatni razlog za veće koriščenje peleta za ogrev je i činjenica da već sada postoje peći s kotlovima, u koje ubacite kesu s peletom i on sam dodaje ogrev kada se prethodni potroši. Dakle, nema potrebe ni da ustajete i da sami dodajete ogrev, kakav je slučaj kod loženja ogrevnog drveta ili uglja, naglašava Savić.
Ono što je dodatno pospešilo porizvodnju peleta je i činjenica da je PDV smanjen na 10 odsto, što ga znači da je ova dažbina izjednačena sa gasom i drvetom. Ova vrsta goriva posebno će biti interesanta u narednom periodu zbog poskupljenja ostalih enrgenata. Tako je, na primer, ugalj u odnosu na prošlu godinu poskupeo za 130 odsto. A da država nije zamrzla cene struje i gasa prosečna cena električne energije bila bi 12 puta veća nego prošle godine, a gasa osam do 10 puta.
E2 portal (Energija Balkana)
