Premda je globalno zagrevanje tek jedan od izazova sa kojim se suočavaju stanovnici slanih voda, zarad održanja biodiverziteta u morima veoma je bitno obuzdati porast temperature. Imajući u vidu najnovija saznanja istraživača o negativnom uticaju štetnih emisija na podvodni svet, svako dalje odlaganje klimatske akcije moglo bi skupo da nas košta, piše portal Klima 101.
Ako emisije gasova sa efektom staklene bašte nastave nekontrolisano da rastu, oko 90 odsto od gotovo 25.000 proučavanih morskih vrsta biće u visokom ili kritičnom riziku, pokazuje naučni rad objavljen u priznatom časopisu Nature Climate Change. Rizik se definiše kao nemogućnost jedinki da opstanu na prostorima u kojima trenutno žive.
Ipak, dobre vesti su da rizik za skoro sve morske vrste i ekosisteme može da bude smanjen ukoliko čovečanstvo smanji ispuštanje ugljen-dioksida u skladu sa Pariskim sporazumom i porast temperature se zaustavi na 2 °C.
Polazna tačka internacionalnog tima naučnika, koji je predvodio kanadski Univerzitet Dalhousie, bilo je osmišljavanje Indeksa klimatskog rizika za biodiverzitet (CRIB).
Eksperti iz Kanade, Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva i Filipina analizirali su snalaženje morskih vrsta u prošlim, sadašnjim i budućim klimatskim uslovima – i to posmatrajući njihove urođene karakteristike poput tolerancije na toplotu i veličine tela. Na osnovu dosadašnje osetljivosti na promene klime, njihove sposobnosti prilagođavanja i projektovane izloženosti globalnom zagrevanju pri različitim okolnostima, izračunavali su klimatsku ranjivost za ukupno 24.475 morskih vrsta.
Autori studije su naposletku pretvorili dobijene podatke i pozicionirali morske vrste na skali apsolutnog rizika – od najnižeg (zanemarljiv) do najvišeg (kritičan).
E2 portal (Klima 101)
