Ovogodišnji indeks održivih gradova je obezbedio pregled od 50 svetskih gradova, koji se smatraju održivim; među njima od prvih deset je sedam gradova iz Evrope. Evropa je dominantna po pitanju održivosti, pošto je u proteklih 40 godina donela impresivne zakone o zaštiti životne sredine. Neprekidno se u Evropi dokazuje kako unapređenje životne sredine dovodi do poboljšanja kvaliteta života. Ostala tri mesta čine azijski gradovi: Seul, Hongkong i Singapur.
SEUL
Tokom proteklih 60 godina, Južna Koreja je postala velika svetska i ekonomska sila, a glavni i najveći grad Seul je proizvod ovog brzog ekonomskog rasta. Sa preko 25,6 miliona ljudi, Seul ima iste probleme kao i drugi veliki gradovi, uključujući i štetne uticaje na životnu sredinu. Činilo se da se stanovnici Seula suočavaju sa dve mogućnosti: da li da poboljšaju kvalitet života ili da pomažu životnu sredinu. Ključ je bio da se te dve opcije stave u jednu, a prvi korak ka tome je bila tehnologija. Seul je svetski lider u smislu digitalnog upravljanja i otvorenih podataka. To uključuje široku i dobru internet vezu. U takvom gradu, slobodan protok podataka omogućava stanovnicima da vide koliki je njihov uticaj na životnu sredinu, kao i da preduzmu najbolje korake u cilju smanjivanja negativnog efekta. Poboljšanjem tehnološke infrastrukture, stanovnici oblikuju svoj način života u eco-friendly. Odličan primer za to je sistem koji u realnom vremenu pruža informacije o mreži javnog prevoza. To omogućava korisniku da pristupi informacijama o emisiji ugljen-dioksida, kao i da vidi koje su sve opcije zelenog transporta.
Južna Koreja je takođe pokrenula projekat „pametnog grada“ – Songda. Grad se nalazi u blizini Seula, ima već razvijenu tehnologiju i bogat je zelenim površinama. U njemu je ugrađen podzemni sistem cevi za odlaganje otpada, integrisane senzorske mreže i „zelene“ zgrade koje ga čine „gradom budućnosti“.
HONG KONG
Hong Kong je jako trgovačko čvorište između Kine i ostatka sveta. Ujedno je i jedan od vodećih svetskih finansijskih centara. Međutim, brz razvoj grada je doneo i probleme koji idu ruku pod ruku sa urbanizacijom: zagađenje i degradaciju životne sredine, ali veoma brzo su preduzeli i korake u suzbijanju ovih negativnih efekata.
Grad ima Savet za održivi razvoj, koji posluje fondom za održivi razvoj. Fondu je obezbeđeno 100 miliona dolara za finansijsku podršku u cilju promovisanja svesti o održivom razvoju. Ujedno promoviše i aktivno učešće građana kroz neprofitne organizacije i obrazovne institucije.
Tehnologija je takođe odigrala važnu ulogu u održivosti. Građani uglavnom koriste javni i nemotorizovan prevoz. Poseduju pametne kartice kojima plaćaju kako prevoz, tako i parking. Pametne kartice mogu takođe da se koriste i u prodavnicama. Takođe, postoje zakoni koji zabranjuju određenu vrstu ponašanja u javnosti, poput pljuvanja na ulici, bacanja smeća i konzumiranja hrane i pića u javnom prevozu.
SINGAPUR
Singapur je ostvario ogroman napredak od sticanja nezavisnosti 1965.godine. Prvi premijer te zemlje je želeo da Singapur zaseni ostale gradove u razvijenim zemljama svojim efikasnim transportnim sistemom i čistoćom. Opšte je poznata zabrana žvakaćih guma, i to je jedna od mnogih uspešnih ekoloških inicijativa koje su sprovedene kroz pravni sistem. Zanimljivo je napomenuti da je Hong Kong jedan od najvećih „obožavalaca“ Singapura po pitanju zabrana i kazni za nepristojno ponašanje.
Kao i Hong Kong i Seul, i Singapur se oslanja na napredne tehnologije i mrežu javnog prevoza, ali i na brojne projekte da bi se stvorio što održiviji grad. Tu su projekti zelenih i plavih površina, održivi izvori energije, prati se kvalitet vazduha itd. Takođe, Singapur je rešio svojstven problem tom gradu – potrebu za uvozom pitke vode iz Malezije – i pretvorio ga u svoju ekonomsku snagu. Preko 100 kompanija je proširilo svoju delatnost na prikupljanje kišnice i recikliranje vode, i njihova tehnologija se proširila širom sveta.
Singapur se ne oslanja samo na tehnologiju, nego i na svoje građane. Svi održivi projekti podrazumevaju uključivanje zajednice u očuvanje resursa i očuvanje zelenih površina.
E2 portal
