Međunarodni olimpijski komitet je rekao svoje – od 2030. godine sve olimpijske igre biće klimatski pozitivne. Jedan grad već se sprema da svetu pruži prve klimatski pozitivne OI. Reč je o Brizbejnu koji je domaćin najvažnijeg sportskog događaja na leto 2032. godine. Ali, neće to biti baš tako lako, slažu se stručnjaci.
Šta tačno znači klimatski pozitivni sportski događaj? Organizacioni komitet OI u Brizbejnu formiraće jedinicu zadužen za održivost kako bi se ideje pretvorile u dela. Među idejama koje će razmatrati su efekti saobraćaja, proces hvatanja i skladištenja ugljenika, primena zatvorenih sistema za vodu.
Mnogo je tehnologija koje mogu pomoći organizatorima u ovom procesu, veruje Endrju Liveris, predsednik OI i paraolimpijskih igara 2032.
– Razmislićemo kako da privučemo investicije u inovativne ekosisteme, bilo da su to reciklirani dronovi za transport, nanomaterijali od kojih će se praviti lagane letelice, proizvodnja nameštaja od stare odeće – rekao je Liveris i istakao da mnogi objekti za igre već postoje a da će nove, koji će biti izgrađeni za potrebe događaja, nastaviti da koristi zajednica nakon igara.
Liveris je optimista i veruje da Australija, putem sportskih događaja, može da pokaže kako život na planeti treba da izgleda.
– Radim ovaj posao jer verujem da zaista možemo da uzdignemo čovečanstvo kroz OI tako što ćemo učiniti da Brizbejn 2032 dobije ne samo epitet najboljih igara ikada, već najboljeg nasleđa u istoriji – ambiciozan je Liveris.
Treba promeniti način poslovanja
Ipak, neće to biti baš tako lako, veruje profesor sa Škole dizajna na Univerzitetu u Kvinslendu Markus Fot. Kako kaže, trenutni pristup održivosti fokusira se na smanjenje štete ili minimiziranju ekološkog uticaja, a da se suštinski ne menja način na koji poslujemo.
Kao primer navodi obezbeđivanje reciklabilnog pakovanja na proizvodima, ali ove strategije su i dalje usmerene ka ljudima, i ništa ne rade da zaustave divljanje konzumerizma.
– Ne možemo da pretpostavimo da su potrebe ljudi najvažnije. Treba da shvatimo da smo deo ekosistema. Naravno da ne želimo da se vratimo u kameno doba, ali potrebno je da pronađemo neku srednju tačku gde prihvatamo da postoje granice rasta.
Profesor Fot veruje da je potrebna promena načina razmišljanja i novi pristup ekonomiji i društvu koji prioritet daje planeti i životu.
– Mnogo je retorike u dokumentima, u izjavama političara i biznisa o rastu, pravljenju novca. Sve su to lepe stvari, ali zapravo odražavaju stari ekonomski sistem. Neophodno je da napravimo neke kompromise, pa i žrtve, ali kako vreme prolazi, shvatićemo da je mnogo više stvari koje možemo da izgubimo ukoliko te kompromise ne napravimo – jasan je Fot.
Medalje od elektronskog otpada u Tokiju
Liveris se slaže da je ovo ključno pitanje našeg doba, ali shvata da OI ne mogu naterati zemlje da usvoje pristup koji u centar stavlja planetu.
– Mi u OI imamo važnu ulogu, ali da budemo iskreni, ne možemo sve da rešimo. Mi ćemo rešiti naš deo i nadamo se, uspostaviti standarde koje će drugi pratiti – kaže Liveris.
Ovo nije prvi put da se olimpijske igre razvijaju u pravcu održivosti. Medalje na OI u Tokiju napravljene su od elektronskog otpada, a kreveti od kartona. Takođe, sve su češći pozivi sportskim organizacijama da se pridruže borbi protiv plastičnog otpada.
E2 portal (Cirkularna ekonomija)
